ПУТИН ОДЛИКОВАО ВЕТЕРАНА(101) Са Ц.армијом стигао до Берлина

Церемоније уручења највиших државних признања одржана је у кремљској дворани Света Катарина у Кремљу, у Москви.

Садиков је својевремено био активни учесник битке за Стаљинград, као и учесник у борбама за ослобођење Керча, Кијева, Варшаве, Лавова, Севастопоља и Харкова. Више пута је био рањен на ратишту, а са Црвеном армијом стигао је до Берлина.

Носилац је бројних одликовања највишег степена.

Према неким изворима, Ибрахим-паша Садиков рођен је 12. јануара 1924. године у селу Рутул, у данашњем Дагестану. Као младић се добровољно пријавио за учешће у Другом светском рату 1941. године. Након завршене обуке за пушкомитраљезаца послат је у Ростов на Дону.

У јануару 1942. Ибрахим-паша Садиков је активно учествовао у биткама за Стаљинград. Он се сећа да је температура тада падала и испод - 43°C . Хлеб и други прехрамбени производи морали су да се конзумирају у замрзнутом облику. У то време немачка авијација је прилично често изводила ваздушне ударе на положаје совјетских трупа. У једном од ових бомбардовања, Ибрахим-пашу Садикова гелер је ранио у ногу и до дан данас се налази у десној нози овог ветерана. 

После лечења у болници, пребачен је у Севастопољ и као део стрељачке дивизије учествовао је у ратним дејствима која су се тамо водила. Заједно са својим колегама је на десантним чамцима напао непријатељске положаје у Керчу. У борбама за овај град Ибрахим-паша је рањен други пут - овога пута у руку. Након што је ветеран неко време провео у болници Армавир, септембра 1943. добио је трећу групу инвалидитета и одсуство, током којег је дошао у родни Рутул.

Ипак, Садиков није имао мира те је тражио да поново иде на фронт.  После борби код Курска, Ибрагим-паша Садиков је учествовао у ослобађању Кијева и Лавова и западне Украјине.

Даље, у војној биографији ветерана појављују се битке за ослобођење Варшаве, а априла 1945. већ је био укључен у војне операције у Немачкој. Током једног од напада на непријатељској територији са чином млађег водника и команданта митраљеског одреда 48. гардијског тенковског командовао падобранцима. Када је тенк који су чували уништен, упркос бројчаној надмоћи непријатеља, повео је своје војнике у борбу. Немачки напад је одбијен, а непријатељ је изгубио око 18 војника. Поред тога, Дагестанци су кренули у напад на немачки ров и уништили митраљеску тачку, и обрачунали се са неколико непријатељских војника и једним официром у борби прса у прса.

У овој борби Садиков је задобио тешке повреде и након тога је лечен у болници у Варшави. Ибрахим-паша је сазнао за победу док је био у Новосибирску. По завршетку рата поново се вратио кући.

Раније ове године, поводом Дана победе, уприличена је лепа манифестација пред утакмицу 24. кола друге лиге Русије. Домаћи Динамо из Махачкале, лидер табеле, победио је Химки резултатом 1:0, а највише пажње привукла је сцена која је претходила мечу. 

Симболично, први ударац на овом дуелу извео је управо 100-годишњи Ибрахим-паша Садиков.

Тако је, на пример, недавно снимљен на бирачком месту током гласања на председничким изборима у Русији. 

Термин Велики отаџбински рат се  у Руској федерацији и осталим бившим републикама Совјетског Савеза користи за борбе вођене од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године дуж многих фронтова на Источном фронту Другог светског рата између Совјетског Савеза и Нацистичке Немачке и њених савезника.

Крај Великог отаџбинског рата се обележава 9. маја као Дан победе.