"ОД ТАДА САМ ВЕРНИК": Глумац након несреће променио живот

Иван Босиљчић је од оних уметника који у разговору са представницима медија настоји да у први план стави професију којом се бави, док о приватности говори са задршком.

Ипак, познато је да је рођен и одрастао у Ужицу, да је у дугом и срећном браку са певачицом Јеленом Томашевић, да је отац једне Нине...

С времена на време Иван Босиљчић “врати филм” у прошле дане и присети се неких јавности непознатих, а њему важних догађаја, од којих су га неки формирали и као човека.

Није тајна да је популарни глумац велики верник, а о ситуацији која га је усмерила ка Богу и подстакла да на живот гледа другим очима говорио је у једној емсији.

- Академију сам уписао 1997. године. Тог лета, док сам се спремао да идем у Нови Сад, Народно позориште у Ужицу ме је ангажовало да статирам у једној представи. Играли смо је на врху старог града до којег се, зна свако ко је тамо био, тешко стиже - присетио се Иван.

Представа је успешно изведена, а затим су глумци, међу којима је било и 15 младих статиста, кренули назад аутобусом.

- То вече наш мали аутобус је полетео у провалију - казао је Иван Босиљчић, присећајући се најтрауматичнијег животног догађаја.

- На неки чудесан начин, баш као у филмовима, аутобус се задржао на ивици литице, испод које је текла река. Ипак, за разлику од филма, где се у тим моментима чује цика и вриска, код нас је био тајац. Клатили смо се као на клацкалици, док су се пред нама смењивале слике река-град-небо, па изнова.

Срећа у несрећи била је да је возач био присебан и храбар.

- Рекао је: Ја ћу изаћи последњи. Тако је и било. А ми смо, један по један, ишли ка вратима и скакали што даље од аутобуса. Знали смо да нам је то једина шанса да преживимо.

Како је Иван навео у разговору са Бебом Драгић, то је био подухват где је свако показао свој карактер и то какав је човек.

- Касније, када сам стигао кући, сазнао сам да је Велика Госпојина. Од тада тај празник уважавам као други рођендан.

То што је све прошло без жртава била је божја интервенција - закључио је Иван Босиљчић.

Хелло