КФОР ОСТАЈЕ: Добра сарадња са Војском Србије

Kao destabilišuće faktore u regionu vidi političke tenzije, političku polarizaciju, zastoj u reformama i nacionalističku retoriku, ali uticaj nekih spoljnih aktera na zapadni Balkan.

„Sve u svemu, postoje brige. Uticaj nekih spoljnih aktera je još jedna stvar koja nas brine", rekao je on i dodao da bi obavestio kolege u Beogradu i BiH da je potrebno i neophodno da budu što je više moguće konstruktivni u naporima da se ublaže trenutne tenzije, rekao je Kolomina u intervjuu za TV Tanjug.

Imajući u vidu postojeći trend smanjenja vojnih misija širom sveta, Kolomina, upitan da li se nešto slično planira za Kfor odgovara odrično i dodaje da je brojno stanje misije čak malo i povećano.

"Misija Kfor je od presudnog značaja, to je naša najdugotrajnija misija, još od 1999, i ostajemo posvećeni njoj. Ministri su vrlo jasno rekli da je to misija koja se zasniva na uslovima, a ne na unapred definisanim rokovima. Ostaćemo tamo koliko god je potrebno", naveo je on.

Komentarišući činjenicu da je London imenovao svog specijanog izaslanika za ZB, a na pitanje da li situacija na Balkanu zaista zahteva angažovanje sprecijalnih predstavnika, kaže da misli da to samo ukazuje na interesovanje NATO-a za region, koji je od strateškog značaja za Evropu, NATO i mnoge članice NATO-a.

"Upoznao sam Stjuarta Piča i verujem da će u skladu sa dodeljenom ulogom, u nacionalnom svojstvu, raditi dobar posao", rekao je on.

Na pitanje zašto Kfor dopušta naoružavanje i učestvovanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u bojnim vežbama kada je i sam generalni sekretar NATO rekao da Alijans sarađuje sa KBS samo u originalnom mandatu, rekao je da je stav oko toga jasan.

"Što se tiče KBS, bili smo vrlo jasni. Nastavićemo da sarađujemo sa KBS u njihovom prvobitnom mandatu. Pošto su oni odlučili da promene taj mandat, mi smo odlučili da ponovo preispitamo tu saradnju, i ti razgovori su u toku. Od početka smo bili jasni po tom pitanju, od trenutka kad su doneli odluku koju mi kao organizacija nismo podržali", rekao je on.

Zvaničnik misije ponavlja da je NATO veoma posvećen regionu, za koji smatra da je strateški značajan, što je, kako je dodao, potvrdio i nedavni sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO u Rigi na kojem je, pored 30 članica NATO, učestvovalo i nekoliko bitnih partnera, poput Finske i Švedske, kao i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

''''Svi smo na tom sastanku prepoznali da se tokom prethodne dve decenije situacija značajno poboljšala, ali i da istovremeno postoji mnogo razloga za brigu", rekao je on.

Pored toga, dodao je, svi ministri su vrlo jasno ocenili da postoji potreba da ostanemo u potpunosti posvećeni regionu kroz mnoge kanale - Kfor, saradnju sa EU, podršku dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, i naravno kroz političku i praktičnu saradnju putem Vojne kancelarije za vezu u Srbiji i Štaba u Sarajevu.

Na pitanje šta NATO može da uradi da unapredi bezbednost na KiM imajući uvidu i više od 100 napada na Srbe samo ove godine, kaže da su posvećeni mandatu definisanom Rezolcuijom 1244.

''Kao što znate, Kfor je igrao veoma važnu ulogu u sporazumu koji su nedavno postigli Beograd i Priština tokom krize u oktobru. Takođe smo igrali važnu ulogu na političkom nivou'', rekao je Kolomina i naglasio da je generalni sekretar Jens Stoltenberg "nekoliko puta pričao sa predsednikom Vučićem i gospodinom Kurtijem", kao i da je NATO sarađivao sa EU, sa specijalnim predstavnikom Lajčakom.

Na pitanje kako NATO gleda na to što je Vojska Srbije jedna od retkih na svetu i jedina u regionu koja ima vežbe i sa vojskama Istoka i Zapada, kaže da je ta saradnja odlična.

Sarađujemo sa VS, na obuci, obrazovanju, izgradnji njihovih sposobnosti za učešće u operacijama uz veću interoperabilnost.

Srbija, dodao je, veoma aktivno doprinosi misijama UN i EU, što govori o volji državnih organa Srbije da imaju ulogu u stabilnosti širom sveta.

NATO očekuje da nastavi saradnju sa VS kao i ranije, rekao je on i podsetio na sporazum o saradnji sa NATO agencijom za podršku i nabavke.

Kolomina, na pitanje da li NATO planira neke mere ili poteze imajući u vidu stav o situaciji na zapadnom Balkanu, podseća da su započeli proces pod imenom NATO 2030, u okviru koga je doneto nekoliko odluka od kojih su mnoge imale za cilj produbljivanje i jačanje saradnje sa partnerima Alijanse.

Naglasio da je to i deo njegove misije ovde - unapređenje nivoa političkog angažovanja, povećanje političkog prisustva NATO u ovom regionu, kao i pružanje podrške stabilnijem zapadnom Balkanu kroz mnoge kanale, ali naročito kroz saradnju sa EU.