Колико је година имала Богородица када је напустила свет?

За Марију, Матер Божију знамо да је била ћерка Јоакима и Ане, те да је била заручена за сиромашног тесара Јосифа, те да је пре склапања брака била оплођена од стране Светог Духа и да се породила у Витлејему.

BloombergAdria.com

Знамо и да се са мужем и сином склонила у Египат од Ирода, да је била присутна током јединог догађаја из Исусовог детињства о коме говоре канонска јеванђеља, конкретно о ситуацији у којој се Исус одвојио од својих родитеља који су га потом нашли у Храму. Помиње се и њено присуство током Свадбе у Кани, када је Исус воду претворио у вино, пише Телеграф.

Посведочила је његовом путу ка брду Голгота и самом Распећу; Исус ју је том приликом предао на старање Светом апостолу Јовану Богослову и то њој речима "Жено! Ево ти сина!" а њему речима "Ево ти мајке!" чиме је она симболично постала мајка свих верника.

А онда? Након Васкрсења Исус се појављивао разним људима током наредних 40 дана, па тако и једанаесторици преосталих апостола (Јуда се у међувремену обесио) и својој мајци.

Она је једина жена и једина особа поред дванаест апостола (том приликом је Матија коцком изабран као замена за Јуду) која се именом помиње као присутна у горњој одаји неодређене јерусалимске куће након повратка са Маслинске горе, након Вазнесења које се одиграло четрдесетог дана након Васкрсења; тај догађај у горњој одаји хришћани данас славе као празник Духова односно Педесетницу: он се сматра за дан рођења Цркве пошто су апостоли тада били "пуни Духа Светога" и говорили тако да су могли да их разумеју сви људи без обзира на језик којим су говорили.

BloombergAdria.com

Тог тренутка Марија нестаје именом из Новог завета. Постоји веровање да је "жена обучена у сунце" из Откровења заправо Марија, као и да је управо она "изабрана госпођа" из Друге саборне посланице Светог апостола Јована Богослова, али се не помиње именом.

Међутим, чак и да то јесте она, то ништа не говори о њеној даљој овоземаљској судбини, односно не прича о њеном животу након Христовог одласка.

Свето предање каже да је Јован Богослов озбиљно схватио своје посиновљење и да се о Марији бринуо до краја њеног живота. Дела Апостолска и Посланице показују, међутим, да га то није спутавало на мисионарском раду и да је често био ван Јерусалима, премда свакако присутан током Јерусалимског сабора око 50. године.

Она га је можда пратила на тим путовањима, а можда и не. Постоје предања верника која кажу да је једно време живела у Ефесу, али су искази о њеном боравку у Јерусалиму много јачи.

Православна црква учи да је у Ефесу боравила неколико година, а овај се град као можда место привременог боравка помиње и у синодском писму придодатом уз закључке Трећег васељенског сабора у Ефесу одржаног 431. године, мада тумачење тих редова може да буде и другачије јер је реченица недовршена.

Аргументи про Јерусалима као главног њеног пребивалишта указују на то да је мало вероватно да је Матер Божија пратила Јована Богослова на његовим путовањима, и да ју је он вероватно остављао на старање својим пријатељима за то време. Са друге стране, јеврејски хришћани су бежали пред прогоном из Светог града, а са њима и она. Опет, велики број њих се и вратио.

Углавном, Свето предање каже да је Јован купио кућу на Сиону у којој је она живела, да је лечила болесне и опседнуте, да је делила новац сиротињи и удовицама и да је живела још 15-24 година након Христа. По Светом предању, Марија је умрла у својој 60. или 72. години живота, у Јерусалиму у коме је и сахрањена, и у коме се вазнела на Небо.

Ово последње догађај је који се данас обележава као Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина (Мала Госпојина је Рођење Пресвете Богородице): православни хришћани верују да је сам Спаситељ сишао са Небеса и узео њену новорођену душу ("предала је свој дух у руке Спаситеља"), те да је три дана касније и телесно узнета па је тело постало невидљиво.

Католици углавном деле ово мишљење (папа Јован Павле ИИ га је потврдио као званичан 1997. године), мада и даље постоји спорење међу њима да ли је Марија телесно умрла пре Успења. Постоје такође и неки у Католичкој цркви који сматрају да је Ефес заправо био место њеног Успења, мада је то крајње споредно питање и не задире у суштину хришћанства.

Богородичин гроб у Јерусалиму, смештен у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији у подножју западне падине Маслинске горе, данас је једно од највећих хришћанских светилишта, премда оскудност података о њему старијих од В века многе наводи на сумњу да је у питању аутентични споменик.

BloombergAdria.com

Православна легенда каже да је Пресвета Богородица једном приликом пловила из Јопе на Кипар заједно са апостолом Јованом како би посетила епископа Лазара, али да је олуја скренула брод и присилила га да се усидри на Атос, у близини данашњег манастира Ивирон.

Марија је изашла на обалу и била толико опчињена природом овог омаленог полуострва да је замолила Христа да претвори то полуострво у њен врт. Онда се зачуо глас са Неба: "Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење".

Тако је по легенди Атос постао башта посвећена Матери Божијој, башта у коју због тога није дозвољен приступ другим особама женског пола.

Стил