ПРАТИЛИ МЕ, УЗЕЛИ СВЕ ПАРЕ: Чолине невоље у албанским селима

Чола је средином осамдесетих година прошлог века желео да постане привредник. Он је имао идеју коју је кренуо да спроводи у дело, али му се због тога догодила незгода, због које је завршио код судије и добио досије.

Он је открио да је био приведен у Македонији због сумње куповине девиза, а потом пуштен да се брани са слободе.

- Био сам нека врста менаџера и човека који је имао одређена уложена средства у области телефоније, а шира јавност је сазнала да се бавим малом привредом тек када сам ухапшен у Охриду зато што сам кредитна средства претварао у девизе. Девизе је тада било јефтиније купити у Македонији него у Београду и Загребу - испричао је том приликом певач.

- Било је врло непријатно. Људи су куповали девизе у тим албанским селима. Пратили су ме све време јер шта ја радим ту у фебруару кад нема ни концерата, ни туриста... А ја натоварен у громби капуту, као у песми Бијелог дугмета, и они ме сачекају и узимају ми све девизе. Касније је Анте Марковић увео легалну куповину девиза и да сам сачекао осам месеци, не би до тог хапшења ни дошло. Али то су биле чисте паре, никаква "црна лова" - истакао је Чолић, па открио како су људи реаговали на поменуту ситуацију.

- Први дан сам био у канцеларији код начелника. Поштован сам. Вода и пљескавица. Онда сам послат у хотел да преспавам, а ујутру бих долазио на разговор. Цео дан траје разговор, од осам ујутру до осам увече. То је била врста притвора са толеранцијом. После три дана, пушта ме истражни судија и браним се са слободе. На смену су улазили људи да прате суђење, на уводној речи једни, па они излазе да уђу други да саслушају одбрану и на оптужницу долази трећа група људи. Када би долазили на суђење, неки би викали: "Крив је, осудите га", неки други су викали: "Где сте осудили човека, па сви купујемо девизе?" И, наравно, да дође Анте Марковић и донесе закон да сви можемо куповати девизе - казао је тада Чола.