Амер од Хрвата купио ЈУГА, у њему Шекијева касета

- Ја сам из Сједињених Држава и недавно сам купио "Заставу Корал 55" из 1988. Да ли је неко овде икада поседовао тај ауто и имате ли неку забавну причу - запитао је Американац.

Поред занимљивих прича о "Заставином" ауту које је желео да чује, открио је и шта је затекао у свом новом ауту.

- Такође, унутра сам нашао касету човека који се зове Шеки Турковић, и не знам да ли сте чули за њега, али има песму "Конобар" и веома, веома је добра - написао је он.

Поред одушевљења касетом Шекија Турковића, српски корисници Редита су приметили и да су кола одлично одржавана, и занимало их је како је Американац купио "Заставиног" ветерана.

- Купио сам га од једног хрватског господина из Минесоте - одговорио је нови власник "Југа" са друге стране Атлантика.

Редитори су делили интимне приче и сећања на "Југа", који је многима био први аутомобил у животу, а један српски редитор је Американцу написао и чувену шалу: "Зашто Југо има грејаче задњег стакла? Да се руке не би смрзле када неће да упали зими".

Како је "Југо" стигао у Америку?

Године 1982. амерички предузетник Миро Кефурт контактирао је "Заставу" у Крагујевцу са идејом да извезе Југо 45 у Сједињене Америчке Државе. Возила су требало да буду преименована у Југо ГВ за тржиште Северне Америке.

Прва три "Југића", офарбана у црвено, бело и плаво, представљена су америчкој јавности на Салону аутомобила у Лос Анђелесу у мају 1984. Аутомобил је промовисан са гаранцијом од 10 година, која је осигуравала 100.000 пређених миља, бесплатно одржавање и цену од само 4.500 долара.

Међутим, убрзо су се појавили проблеми пошто је један аутомобил послат на тестирање издувних гасова у Калифорнији, где је "Заставин" аутомобил "пао".

Југо је агресивно рекламиран у САД касних осамдесетих, као аутомобил који одговара свакоме, и представља економично и поуздано превозно средство, слично Фолксвагеновој "Буби" и легендарном Фордовом Моделу Т.

Аутомобил је промовисан као ново јефтино возило за муштерије који би се иначе одлучили за половни ауто, и рекламиран је под слоганом "Свакоме некада треба Југо".

Овај маркетинг је успешно привукао циљно тржиште нискобуџетних купаца нових аутомобила, као и богатије људе који траже приступачни други или трећи аутомобил.

Почетком 1990-их, ефекти санкција Уједињених нација на Југославију приморали су Заставу да повуче аутомобил са извозних тржишта. Након што је ембарго угушио извоз, коначни ударац је задат током НАТО агресије на СР Југославију и бомбардовањем Заставине фабрике.

(Курир)