ДУГО СЕ НИЈЕ ЗНАЛО: Он је био нулти пацијент оболео од сиде

У октобру 1981. године један мушкарац је преминуо у болници Ројал Бромтон у Лондону. Доктори су као узрок његове смрти забележили редак облик упале плућа, али већ преко 40 година ни он ни болест која га је стварно убила никада нису јавно именовани.

Тај 49-годишњак је био медицинска мистерија деценијама, и био је познат само као "нулти" или "бромптонски пацијент".

Новинар Пол Бренд за британски "Телеграф" описао је како је, за потребе документарног филма, открио његово име и прави узрок смрти.

Он се звао Џон Еди и верује се да је прва особа која је умрла од сиде у Британији.

Почетком осамдесетих готово сви који су били заражени ХИВ-ом су преминули. Од чак 400 раних пацијената који су тада били у Лондону, данас је жив само један човек.

Тих дана владала је стигма и страх због нове опаке болести, за коју се веровало да "напада" само геј мушкарце. Ране жртве сиде су окривљене, избегаване, па чак и затваране у име јавног здравља, док је Влада одлагала и оклевала око борбе против епидемије и подизања свести о тој болести.

Новинари су у потрагу за "нултим пацијентом" кренули од чланка у медицинском часопису "Лансет", из децембра 1981. године. У њему је описана смрт човека који је нагло изгубио килажу, и имао плитак дах, што је кулминирало пнеумоцистичном упалом плућа - која је касније препозната као симптом сиде.

Лекари су навели да је он био хомосексуалац, који је путовао у САД, сугеришући да је његова смрт могла бити повезана са сличним случајевима пријављеним у Сан Франциску и Њујорку. Тада је болест називана "геј куга".

Уз помоћ информација као што су старост пацијента, болница у којој је умро и узрок смрти - утврђено је да је у питању Џон Еди, рођен 19. априла 1932. године у Јоркширу.

Пол Бренд је утврдио да се Џон преселио из Јоркшира у Борнмут када је одрастао, и да је водио пансион у центру тог града, који је представљао сигурно уточиште за геј мушкарце.

Аутор документарца је потом преко апела на друштвеним мрежама успео да контактира са четири његова пријатеља, која су били са њим до последњега дана, и састао се са њима.

Они су кроз сузе описивали Џона као шармантног, љубазног и скромног човека, који је био прави домаћин, и кроз шалу су додали да је његов велики нос био његова главна карактеристика.

Присетили су се и првих знакова болести - отежаног кретања до продавнице, необјашњивог губитка тежине. Сетили су се и да лекари нису могли да објасне од чега тачно Џон умире када је примљен у болницу. 

Након што је из Борнмута пребачен у Лондон, отишли су да га посете и тамо, и присетили се да је био прикључен на машине, у потпуно бесвесном стању. Џон је преминуо само неколико дана касније, а његови пријатељи су касније посумњали да је узрок смрти била сида.