ПАРТНЕР ПОГИНУО У ПАДУ АВИОНА: На сахрану у омиљеној хаљини

Водитељка Александра Ивановић суочила се својевремено са великим губитком када је њен бивши партнер пилот, са којим је уживала у љубави годину и по дана, погинуо тако што се срушио авион у ком је био.

Вест о смрти Владимира Булата, пилота кога је волела и са којим је проживела многе лепе тренутке, сломила је Пинка. После првобитног шока и потврде колеге Младена Мијатовића да у паду авиона “Злин”, који се, из непознатих разлога, срушио неколико стотина метара од аеродрома код Ечке, нема преживелих, Александра је потпуно занемела.

- Мама је плачући понављала “Булат, Булат”. Тако је звала Владу. Пренула ме је из сна, а знајући колико је он сјајан пилот, није ми пало на памет да је могло нешто да му се деси. Позвала сам колегу Младена који је извештавао о том догађају. Уз коментар да је слика лоша, рекао је да ће ми се јавити. Кад ми је саопштио да пилот, нажалост, није преживео, занемела сам. Шок и неверица су једини осећај у овом тренутку. Као да вам неко стисне душу и срце, и не можете да дишете.

BloombergAdria.com

Александра и Владимир не само да су рођени исте године, већ су одрасли на истим вредностима.

- “Прохујало са вихором” и “Доручак код Тифанија” гледали смо, малтене, једном недељно, само нам је “Топ ган” био дражи. Повезивала нас је и љубав према Ечкој, одакле је моја бака, а он је тамо долазио због аеродрома. Када ме је први пут ту довео, остала сам са његовим колегама испред хангара. Док је изводио акробације толико сам вриштала од страха да су се сви смејали. Нисам смела да гледам иако је било божанствено. Објашњавао ми је да је најбезбеднији кад је авион на великој висини, јер, шта год да се деси, има времена да реагује. А кад се спусти ниско, најважније је да не изда машина.

Упознали су се случајно. Њему се допало како је она обучена и отворено јој је рекао да таквих жена више нема.

BloombergAdria.com

- Други пут је био сам у Сан Франциску и слао ми је фотографије ташни, сигуран да ће ми се допасти. Нисам могла да се одлучим, није ни он, па ми је донео све три.

Једну од њих је наменски понела на сахрану. Обукла је и хаљину коју је много волео.

Сад кад га нема, остају успомене. Александра памти да ју је једном, док је причао о смрти неких колега, питао да ли би она жалила за њим ако би погинуо.

- Рекла сам му да се не шали с тим, а он је равнодушно узвратио: “Па шта и ако ми се то деси?” Знам да не би волео да нас види како тугујемо. Славио је живот и увек се шалио са мном: “Је л' знаш ти да сам ја најбољи акробатски пилот у Србији? Зато што сам једини цивилни.”

(Хелло)