Наплата штете настале од олује - ко има право на накнаду?

Невреме које је ове недеље тутњало Србијом проузроковало је велику материјалну штету. Из полиције саопштавају да су њихови припадници интервенисали више од 20 пута - у Панчеву, Новом Пазару, Власотинцу, Пријепољу, Обреновцу, Крушевцу, Београду и Крагујевцу. У Крагујевцу је једна жена лакше повређена када је пала кровна конструкција, док је у Београду најкритичније било у Миријеву и Малом Мокром Лугу.

Летели су кровови, разбијани прозори, пуцало грање, обарано дрвеће, док су улицама текле бујице воде које су отежавале, па чак на неким местима и потпуно заустављале саобраћај.

Како наплатити штету од невремена?

У Миријеву и Малом Мокром Лугу највећу штету претрпели су власници аутомобила. Они који имају каско осигурање неће имати никакав проблем, међутим, како је тај проценат мали, битно је да знате следеће информације. Уколико аутомобиле оштети дрво са приватног поседа, штету треба да надокнади власник дворишта или плаца, а уколико је пало стабло са површине коју одржава Зеленило, за надокнаду штете треба се обратити том предузећу.

Потребно је позвати Сервисни центар Београда на број 11011 или писати на е-маил: инфо@зеленило.рс где ћете добити прецизна упутства у коју Радну јединицу Зеленила да се јавите, како би се сачинио записник о насталој штети. Записник и захтев у писаној форми се предају Комисији за процену штете на адресу: Улица Рајкова број 15, Нови Београд. Комисија попуњава образац Пријава штете из основа осигурања од одговорности и онда се оштећени са комплетном документацијом упућује у Акционарско друштво за осигурање, које у најкраћем року, надокнађује штету.

Током невремена оштећене су и многе фасаде у центру града. Међу њима и део фасаде у Косовској 9, где је са највишег спрата отпао део малтера. Иако је било 16 часова и време када овуда пролази пуно људи, на срећу нико није повређен.

За оне који имају полису осигурања и дефинисан ризик заштите за кућу, стан или викендицу, процедура је јасна. Јављају се свом осигуравајућем друштву, агент процењује штету, након чега се она исплаћује. Међутим, таквих полиса у Србији има свега неколико процената.

"Станари у згради воде рачуна, воде рачуна о својој згради, као што они ко живи у кући, води рачуна о својој кући и о свом црепу. И они су одговорни за све то што падне са зграде и некога повреди или уништи, односно оштети аутомобил. Они су у обавези да одреагују на овај или онај начин. Један начин је договор са Инфостаном или градским стамбеним предузећем, како то сад већ функционише, или да се сами организују и санирају како би спречили могуће повреде и настанак штета", каже Зоран Ћирић из Удружења осигурача Србије.

А то важи и за кровове, прозоре и терасе, које је олујно невреме оштетило.

Уколико објекти нису осигурани, њихова санација ће зависити искључиво од власника, од добре воље комшија, рођака, пријатеља или евентуално хуманитарне помоћи. Тек након што се прикупе извештаји из свих градова и општина и направи процена штете, држава ће моћи да да предлог мера помоћи најугроженијима.

(Мондо)