БОЛНО ПРИЗНАЊЕ МАЈКЕ: Помогла сам мом сину (7) да умре

Хамиши је с пет година дијагностификован неуробластом, редак облик рака који углавном погађа децу. Лекари су му давали само три месеца живота, али после 16 месеци интензивног лечења у болници Great Ormond Street, његов живот је продужен, али уз велике болове.

- На Хамишину посљедњу ноћ, када је рекао да га јако боли, питала сам га: 'Желиш ли да ти уклоним бол?', а он је рекао: 'Да, молим те, мама' - изјавила је 77-годишња Купер за Би Би Си Радио Оксфорд. - И кроз његов катетер дала сам му велику дозу морфијума која је тихо окончала његов живот.

Купер је свесна правних последица свог признања. - Ако дођу 43 године након што сам допустила Хамиши да мирно умре, мораћу да се суочим са последицама. Али мораће да буду брзи, јер и ја умирем - рекла је.

Купер, која је тренутно и сама смртно болесна, одлучила је да изнесе ово признање како би помогла у борби за легализацију потпомогнутог умирања. У Енглеској је помагање некоме да умре још илегално, али политичари попут Кеира Стармера и Ришија Сунака обећали су да ће ово питање ставити на дневни ред парламента.

Године 2015. заступници су одбили предлог за легализацију потпомогнутог умирања с 330 гласова против и 118 за. Но, подршка за ову промену значајно је порасла у јавности, с истраживањима која показују да 75% грађана подржава легализацију потпомогнутог умирања. - Не радимо то нашим кућним љубимцима. Зашто бисмо то радили људима? - рекла је Купер, објашњавајући како јој је властита дијагноза додатно учврстила ставове о потпомогнутом умирању.

Позната телевизијска личност Естер Рантзен прошле је године поновно подстакла расправу о потпомогнутом умирању, откривши да размишља о путовању у Дигнитас у Цириху након што јој је дијагностификован четврти стадијум рака плућа. - Знам да палијативна нега може бити предивна у овој земљи, али не може јамчити достојанствену, безболну смрт какву ми смртно болесни пацијенти сви желимо - изјавила је Рантзен.