Шта се десило са леденим брегом због ког је Титаник потонуо?

Тренутно постоје само две фотографије овог брега, што и не чуди јер тешко да је тог јутра 15. априла 1912. године у овом делу Атлантског океана икоме било до фотографисања. Зато је готово немогуће пронаћи доказ о томе да ли је заиста ова санта кривац за једну од највећих поморских трагедија, премда на њој има трагова који указују да се она сударила с бродом.

Аутор једне од ових двеју фотографија је члан посаде немачког брода "Принц Адалберт", који је пловио свега неколико миља од места на којем је "Титаник" неколико сати раније потонуо. Овај члан посаде приметио је пругу црвене боје на леденом брегу, што га је навело да исправно помисли да се она у протеклих дванаест сати сударила с бродом.

Аутор друге фотографије је Де Картерт, капетан брода "Минија", који је на место несреће послат како би извидио има ли назнака олупине и тела преминулих. Он је тврдио да је ледени брег који је фотографисао био једини у близини у том тренутку, тако да би он морао бити онај који је пресудио путницима и посади "Титаника".

BloombergAdria.com

Судећи по неким изворима, ледени брег који је потопио чувени брод формирао се пре чак три хиљаде година. Иако можемо само да нагађамо шта се заиста догодило, верује се да је све почело снегом који је падао по западној обали Гренланда око хиљадите године пре нове ере. Он је услед топљења и замрзавања постао зрнаста структура која се касније заледила, посебно добијањем нових слојева снега које су по њему падале у деценијама које су уследиле.

Три хиљаде година касније, он је започео своје споро и дуго путовање северним делом Атлантског океана, и то од обале Гренланда преко Бафиновог залива, Дејвисовог пролаза и Лабрадорског мора стигао до Атлантика, а 1912. године сусрео се с "непотопивим бродом" компаније "Вајт стар лајн".

Након те кобне вечери ништа више није било исто.

BloombergAdria.com

Када се ледени брег сударио с "Титаником", наставио је своје путовање јужније. Занимљиво, овај брег је један од ретких који се не истопе када доспеју тако дубоко на југ. Како наводе стручњаци, свега један одсто брегова који се одламају од гренландских глечера стиже до Атлантског океана.

Температура овог дела океана је у вечери када је "Титаник" потонуо износила око -2 степена Целзијусова, што је један од разлога зашто су људи убрзо при контакту с водом губили живот. Међутим, иако је за људе била прениска, она је за овај ледени брег била исувише висока – била је кобна и за путнике и посаду "Титаника" и за брег.

Ледени брегови који се одломе од глечера и успеју да стигну до северног дела Атлантика обично "поживе" још две или три године. То значи да би "Титаников" брег, уколико се од Гренланда одвојио 1910. или 1911. године, највероватније опстао до краја 1912. или 1913. У сваком случају, мала је вероватноћа да је још увек постојао у тренутку када је, рецимо, избио Првио светски рат.