ПОЛИЧ УМИРАО 4 ПУТА Када те врате у живот једно УЖАСНО смета

Богата каријера

Био је ангажован у водећим словеначким позориштима, а наступао је и у неформалним групама широм Југославије. Његово најбоље филмско остварење је улога у филму Идеалист (1976), за коју је награђем Зланом ареном у Пули, Царем Константином у Нишу, те на фестивалу у Москви 1977. Двоструки је добитник Прешернове награде.

BloombergAdria.com

Ипак, можда најзапаженија рола у домаћој кинематографији је свакако капетан Дитрих у "Балкан експресу", по којој га генерације памте.

Борба за живот

Његов живот последњих година обележила је константна борба за дах, будући да је све време био прикључен на кисеоник.

- Ја сам 24 сата на кисеонику, а то још и не би био проблем него ја морам на сваких 6 сати да се инхалирам да би на тај начин унео лек како би ми плућа уопште радила. Што се срца тиче, сад је то ОК. Имам 8 стентова, па сам по томе рекордер у Словенији. А што се плућа тиче, ја сам био стравичан пушач. Знао сам да попушим по 4-5 паклица дневно. Па ја само једну паклицу попушим док попијем кафу. Тако да поред срца и плућа накупило се ту још неких ствари и тако сам ја у задњих 7 година чак четири пута умро. Једва су ме спасили - рекао је глумац у интервјуу за Мондо.

Гледао смрти у очи

Занимљиво је да је четири пута умро, а у поменутом разговору описао је до детаља како је изгледао његов сусрет са смрћу.

BloombergAdria.com

- Најтеже је било пре неколико година. Тад сам живео у стану у приземљу. Кад сам устао једно јутро, нестало ми је ваздуха, па сам последњом снагом отворио прозор, зграбио телефон и пробао да назовем хитну. Али нисам могао, него сам умро. Нека моја комшиница изнад мене ме је некако чула, па се спустила из стана и нашла ме како висим изнад прозора. Она је онда назвала хитну, па су ме убацили назад у стан, где су онда покушали да ме реанимирају. Пошто то нису успели одвезли су ме у Ургентни, где су ме вратили у живот. Од тада имам стравичне проблеме, плућа су ми отишла у ку*ац тотално - изјавио је, па додао:

- Дуго сам био у Клиничком центру у Љубљани и никако то нису успели да поправе, па сам морао на кисеоник. И на све то после једно месец и по дана сам имао опет застој и тада су ме једва спасили. Е, од тада морам да се инхалирам на сваких 6 сати.

Нема светла, ни тунела

Као неко ко је четири пута умро, како каже, открио је шта се дешава тада када човек оде на ону страну. Има ли тунела, светла?

- Ма све је то лаж. Једино што се сећам да је увек било када сам умирао да сам помислио - ао, мајко, одох ја. И драма. Када су ме вратили у живот, било је као да сам се поново родио. Ништа ти није јасно. Пола сата долазиш себи и то је као ново рођење. Гледаш људе око себе, немаш појма зашто светло, зашто тама, зашто се нешто помера, шта то причају. Е, онда полако временом схватиш да си се поново родио. Баш као дете. Сад знам како је то кад се родиш. Стравично ти смета светло када се то деси. Боли. И немаш појма шта се дешава око тебе. Не можеш да се сетиш ко си, где си. Ништа ти није јасно. Треба ти два-три сата да саставиш слику – аха, ја сам Радко, ту сам у болници.

Присетио се и последњег пута када су се лекари борили да га врате у живот.

BloombergAdria.com

- Сваки следећи пут кад умиреш све се понављало исто. Нема везе што си већ једном умро, што имаш неко пређашње искуство. Потпуно једнака искуства. Последњи пут су ме спашавали баш дуго. Умро сам негде између 5 и 6 ујутру и онда су ме спашавали цео дан. Било је врло тешко. Мислили су да ћу имати оштећења на мозгу. Други или трећи дан су са мном разговарали као са дететом. Иако сам им рекао да знам ко сам и где сам, објаснили су ми да морају полако са мном јер су се бојали да имам оштећење мозга пошто сам дуго био на оној страни. Али ето, мозак ради, иако је тело отишло у ку*ац - каже Полич.

А на питање има ли истине у томе да човеку када умире цео живот прође пред очима, Полич каже:

- Не, не. Умреш у секунди. Можда се то дешава кад неко умире минут, два или три. Мени се баш угасило све. Одједном нестаје звук. Као да га блендујеш. Блендујеш звук, блендујеш светло. Све полако нестаје и мрак. У тој секунди ти прође – готово је, адио, ћао.

Славни југословенски уметник преминуо је 15. септембра 2022. године, а једну од последњих улога одиграо је у серији "Равна гора" Радоша Бајића.