ЖИВОТ ДЕЦЕ ДИКТАТОРА: Очеви криви за смрт више милиона људи
07.07.2024.
11:28
ЈЕДНИ би рекли да деца не могу да бирају ко ће их родити. Други да ивер не пада далеко од кладе. Негде између ове две тврдње своје животе су провале (или још увек проводе) деца неких од највећих диктатора у историји света.
Адолф Хитлер званично није имао деце и то се може сматрати срећном околношћу. Јер, замислите живот и бреме страшног наслеђа и кривице које би пало на ту особу.
Судбине потомака осталих великих светских диктатора понајбољи су показатељ тога…
Јаков Џугашвили, син Јосефа Стаљина
Јаков Џугашвили је био Стаљинов прворођени син. Никада се није добро слагао са оцем. Као 23-годишњак покушао је самоубиство, али је преживео.
Стаљинов једини коментар био је: “Не може чак ни да пуца право”.
Када је почео Други светски рат, Јаков је добио чин артиљеријског потпоручника и отац му је наредио да “иде да се бори”.
Мање од месец дана након одласка, заробили су га нацисти. Хватање Стаљиновог најстаријег сина користили су за ширење антисовјетске пропаганде. По немачким логорима је провео скоро две године.
Јаковљева смрт обавијена је велом мистерије.
Наводно, после пораза код Стаљинграда, немачка команда је желела да замени Стаљиновог сина за фелдмаршала Фридриха Паулуса, кога је заробила Црвена армија. По причи, Стаљин је на ово одговорио: “Ја војника за фелдмаршала не мењам!”
Иако ова верзија догађаја никада није потврђена, Стаљинов кћерка Светлана Алилујева у својој књизи “Двадесет писама пријатељу” наводи: “У зиму 1943-44, након Стаљинградске битке, отац ми је приликом једног од наших ретких састанака рекао: “Немци су понудили да размене Јашу за било кога од њихових... Ја да прегоравам с њима?! Не, рат је рат!””
Те 1943. године, у 36. години, Јаков је умро у логору у Немачкој.
Званично је објављено да је погинуо у покушају бекства, али се сматра да је извршио самоубиство тако што се затрчао у ограду кроз коју је пролазила струја.
Нику Чаушеску, син Николаја Чаушеског
Брачни пар Чаушеску, Николаје и Елена, господари живота и смрти милиона Румуна, имали су троје деце - ћерку Зоју и синове Валентина и Никуа.
Валентин је био физичар, а Зоје математичарка и, иако нису живели потпуно “невиним” животима (повезивани су са скандалима и финансијским малверзацијама), углавном су се држали подаље од политике и погубног утицаја родитеља.
Најмлађи Нику био је потпуно друга прича…
Нику је, као и његов старији брат, био физичар, али осим тога и алкохоличар и насилник. Дивљао је по букурештанским улицама. На мети “блудног” председниковог сина били су сви – девојке, жене, угоститељи, возачи, а према појединим изворима и познати суграђани попут атлетичарке Нађе Команечи. После очевог пада са власти на терет му је стављен велики број разбојништва и силовања.
Нику је имао огромних проблема са алкохолом, а преминуо је 1996. године на једној бечкој клиници.
Деца Иди Амина
Иди Амин Дада, председник Уганде од 1971. до 1979. сматра се једним од најбруталнијих диктатора у модерној светској историји. Био је отворени полигамиста, а број његових љубавница мери се у стотинама.
Званично је био ожењен шест пута, а западни извори кажу да је имао преко 40 деце.
Нека од њих потпуно су непозната јавности, док се нека баве политиком или су у војсци.
Да “ивер не пада далеко од кладе” показује и живот неких његових синова. Претрагом на интернету могуће је пронаћи да су укључени у разне сумњиве активности - од финансијских малверзација, до обрачуна банди и убистава.
Еда Мусолини, ћерка Бенита Мусолинија
Бенито Мусолини владао је Италијом од 1922. до 1943. године. Званично је имао петоро деце, мада је о њима највише бринула његова супруга Ракела. Кажу да је најближи био са најстаријом ћерком Едом.
Она је важила за веома слободну девојку и није подносила очево мешање у њен живот, нарочито када су у питању мушкарци - Мусолини је сваког ћеркиног удварача детаљно проверавао, а то је резулитрало тиме да је се већина момака плашила.
Године 1930. Еда се коначно удала за човека по очевој вољи - Галеацо Ћано био је дипломата и познати фашиста коме је брак са Мусолинијевом ћерком отворио пут за напредовање у служби - 1935. постао је министар пропаганде и члан Великог фашистичког већа, а 1936. министар спољних послова.
Пред крај рата, Ћано се придружио онима који су одлучили да Мусолинија свргну с власти. Након капитулације Италије покушао је да побегне из земље, али је ухваћен и враћен да се суочио са гневом свог таста. Осуђен је на смрт.
Еда се свим силама борила за супруга. Преклињала је оца да му опрости, али Мусолини за то није хтео ни да чује. Ћано је стрељан, а Еда је постала удовица. Кажу да је тада прекинула сваки контакт са оцем што је Мусолинију јако тешко пало.
Еда је побегла у Швајцарску прерушена у сељанку и остатак живота провела покушавајући да докаже како није имала ништа са фашистичким режимом.
У домовину се вратила тек након што су италијански партизани заробили и убили њеног оца.
Умрла је 1995. у 84. години живота у Риму.
Сар Патчата, ћерка Пол Пота
Пол Пот, сурови диктатор који је владао Камбоџом као премијер Демократске Кампућије између 1976. и 1979. одговоран је за нека од најгорих масовних убистава у 20. веку. Брутални режим Црвених кмера довео је до смрти готово два милиона људи.
Пол Пот је имао само једну ћерку по имену Сар Патчата. Након пада са власти Пол Пот се више од 15 година крио у џунгли живећи са женом и ћерком у беди и сиротињи. Када је умро 1998. (мада неки извори кажу и да је починио самоубиство) Сар је имала 12 година.
У једном интервјуу и она и њена мајка говориле су о Поту као о брижном мужу и оцу. Сар је додала да зна да је њен отац био монструм и диктатор, али да мисли да није био свестан великог зла које је начинио.
Колико је познато, Сар живи мирним и повученим животом далеко од очију јавности. Магистрирала је енглеску књижевност у Малезији и пре десетак година се удала за симпатију са студија.