БЕОГРАД ИМА БУЛЕВАР ПО ЊЕМУ: Како је Д'Епере причао о Србима

Луј Франше д’Епере, почасни српски војвода, командовао је пробојем Солунског фронта, а српске војнике сматрао најбољим у Великом рату.

У Првом светском рату командовао је Француском армијом до 29. априла 1918. године - групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. године до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту.

Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, отеране су немачко-аустријско-бугарске снаге, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена је Србија.

Д’Епере је ступио у војничку школу октобра 1874. године и по завршетку добио чин пешадијског потпоручника.

Исте године добио је и почасну титулу српског војводе.

Д’Епере је веома ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату, преноси Национална географија.

BloombergAdria.com

Од 1. јануара до 13. септембра 1918. године припремана је одлучна офанзива на Солунском фронту.

Врховни командант савезничких снага на том фронту генерал Франше д’Епере, сазвао је конференцију, којој је присуствовао начелник штаба српске врховне команде војвода Живојин Мишић.

План је био да се нападом српских армија у планинском пределу између Сушице и Лешице изврши пробој непријатељског фронта на ширини од 30 километара.

У зору 15. септембра 1918. године, д’Епере наређује да се крене у акцију пробоја, у којој је српска војска одиграла главну улогу и која се убраја међу најуспешније операције у Првом светском рату.

BloombergAdria.com

У капетана је унапређен 1885, у пуковника 1903, бригадног генерала 1908, дивизијског генерала 1912, а за маршала Француске 1921. године.

- Огромна жеља водила је војнике из победе у победу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пешадију - говорио је д’Епере.

Скопље је ослобођено већ 25. септембра, после чега је српска војска кренула ка бугарској граници. Само четири дана касније у штабу Д’Епереа, Бугарска је потписала капитулацију, а 30. септембра обустављена су сва непријатељства.

BloombergAdria.com

- Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добављања хране француским трупама које напредују... Само српским трупама нису потребне комуникације - они иду напред попут олује - истицао је Д’Епере.

Он је посебно истицао улогу српског сељака.

- То су сељаци, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И, ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине - рекао је својевремено Д’Епере.

Француски генерал, а касније маршал, Луј Франше д’Епере био је изузетно омиљен међу Србима.

BloombergAdria.com

У Београду му је подигнут споменик, а Булевар Франше д’Епере, налази се на потезу од моста Газела до Аутокоманде. Управо на том месту представници Федерације младих Срба Европе и амбасаде Француске у Србији положили су венац на Споменик Луј Франша д’Епереа у Београду, поводом 82. годишњице од смрти француског маршала, преноси Танјуг.

Полагању венаца присуствовали су француски аташе пуковник Пјер Дежу, историчар Станислав Сретеновић, представници Федерације младих Срба Европе, представници амбасаде Марока, као и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Пре полагања венаца интониране су химне Србије и Француске.

Историчар Сретеновић навео је Срби воле и поштују маршала Луј Франша д’Епереа и зато јер је учествовао у ослобођењу Београда 1. новембра 1918. године, зато што је потписао прво примирје у Великом рату у Солуну, као и зато што је учествовао у пробоју Солунског фронта 1918. године.

Поводом 82. годишњице од смрти Луј Франша д’Епереа, у Установи културе Божидарац од 19.00 часова биће приређено предавање о овом војсковођи.

Предавање ће одржати Станислав Сретеновић, историчар, научни саветник Института за савремену историју у Београду, професор по позиву на Сорбони и предавач на Факултету политичких наука у Београду.