ПРЕМИНУЛА И МАЈКА: Признала да је помогла сину (7) да умре

Антонија Купер (77) из Оксфордшира умрла је током викенда након борбе против неизлечивог рака дојке, панкреаса и јетре.

Ова вест је уследила убрзо након што је признала да је дала дозу морфијума свом седмогодишњем детету Хамишу, који је имао рак у четвртом стадијуму и који се "суочио са најстрашнијом патњом" пре своје смрти 1981. године.

Антонијина ћерка је рекла да је њена мајка умрла код куће, окружена породицом, мирно и без болова.

- Било је тачно онако како је она желела. Живела је како је хтела, умрла је исто тако - рекла је ћерка, преноси Дejли мејл.

Подсетимо, храбари дечак се борио са неуробластомом - ретким раком који погађа децу - од своје пете године и био је осуђен на само три месеца живота.

Упркос 16 месеци "ужасног" лечења рака у лондонској болници Great Ormond Street, Хамиш је због неизлечиве болести био у константним боловима.

BloombergAdria.com

"Био суочен са страшним патњама"

Говорећи о својој одлуци да свом малом дечаку да велику дозу морфијума, Куперова је рекла: "То је била исправна ствар. Мој син је био суочен са најстрашнијим патњама и интензивним болом, нисам могла да дозволим да пролази кроз то."

Суочавајући се сада са сопственом борбом против терминалног рака, она је у срцепарајућим детаљима описала како је помогла свом сину да умре након што ју је молио да му олакша патње.

- Последње ноћи Хамишовог живота, када је рекао да има много болова, питала сам га: "Да ли би желео да уклоним бол?' и он је рекао: "Да, молим те, мама" - рекла је Куперова за ББЦ Радио Оксфорд.

- И кроз његов катетер, екстерни, дала сам му велику дозу морфијума која је тихо окончала његов живот.

Када су је упитали да ли је њен син знао шта ће му мајка урадити она је рекла да је "сигурно претпостављао шта ће се десити".

Асистирано самоубиство и еутаназија забрањени

Признање госпође Купер долази док се бори за промену закона о асистираној смрти.

Асистирано самоубиство - чин намерног помагања некоме да оконча свој живот - и еутаназија- намерно окончање нечијег живота - су илегални у Великој Британији.

Њено признање за ББЦ сада би могло да доведе до потенцијалне полицијске истраге.

На питање да ли разуме да је потенцијално признала кривично дело убиства из нехата или убиства, рекла је за радио станицу: "Да".

Хамиш је преминуо код куће 1. децембра 1981. године

Године 1979, након његовог петог рођендана, Хамиш је почео да плаче од болова и губи на тежини - и са мајчиним инстинктом, Антонија је знала да је "озбиљно болестан".

Али требало је 13 недеља да посећују седам различитих лекара опште праксе пре него што је одлучила да одведе Хамиша код приватног педијатра - и чак тада јој је речено да "нема ничег лошег".

BloombergAdria.com

Антонија је "инсистирала" на даљим прегледима, укључујући крвне тестове и рендген - и касније се испоставило да је Хамиш имао тумор величине грејпфрута у стомаку, односно неуробластом у четвртој фази.

Хамиш је тада пребачен у болницу Great Ormond Street (ГОСХ), где је прошао кроз хемотерапију, аутотрансплантацију коштане сржи, радиотерапију и операцију уклањања канцерогеног ткива, које се смањило на величину мандарине.

Његова прогноза била је три месеца и накнадно је прошао кроз 16 месеци лечења у ГОСХ, што је "уништило делове његовог тела" али му је продужило живот.

Антонија је рекла да је имала искрене разговоре са Хамишом и његовом сестром Табитом, који су били "блиски као лопов и партнер", о "вероватноћи да неће преживети".

Док Хамиш није директно питао о смрти, дошло је до тренутка када је, као одговор на једно од његових питања, Антонија рекла: "Да, Хамиш, вероватно ћеш умрети."

Ово је било изузетно изазовно, али након што су му се третмани завршили, вратио се у школу, коса му је почела поново расти, а у лето 1981. породица је уживала у празницима на мору.

Међутим, на јесен, Хамиш је повредио чланак и развио септички артритис, што је довело до узимања биопсија - и касније се открило да се његов рак "вратио са осветом".

У том тренутку, Антонија је рекла да су "знали да је то последње путовање" и, након што је примио палијативну негу код куће и добио морфијум сулфат, Хамиш је преминуо 1. децембра 1981.

Описујући утицај његове смрти, рекла је: "Једноставност тога је да претрпите ампутацију и потребно вам је време да научите да живите с том ампутацијом. Никада то не преболите јер сте изгубили тај уд, он је заувек отишао, али научите само да се носите с тим."

(Телеграф)