Кафанска анегдота патријарха Павла

Редови који следе, сасвим поуздано, измамиће осмех на нашим лицима, али ће нам, пре свега, открити патријархову посебност какву до сада нисмо познавали.

Патријарх и боем

С обзиром на то да је патријарх Павле често пролазио поред чувене београдске кафане “Знак питања”, пришао му је један боем који је био редован гост ове кафане, очигледно мало припит, и обратио се речима: “Ваша светости, нас двојица смо најбољи људи у Београду”, на шта му је патријарх одговорио: “Јесмо, јесмо, ал’ кад попијемо, онда ништа не ваљамо”. Иначе, “Знак питања” је кафана која је, иако звучи мало апсурдно, врло уско везана за живот Саборне цркве, барем према писању Бранислава Нушића. Како је овај најславнији српски комедиограф, ко би кренуо на литургију или парастос, па му се служба мало одужила, врло брзо нашао би се за неким од столова “Знака питања”…

BloombergAdria.com

Постоји и анегдота која потврђује патријархову скромност и невезаност за свет материјалног. Сада већ далеке 1962. године, на захтев неких епископа да им се повећа плата, патријарх Павле, ондашњи владика рашко – призренски, одреаговао је питањем: “А зашто, кад не можемо ни ово што смо имали до сада да потрошимо?”

Док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет ненадано је ушао непознат човек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао: “Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро педесет година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а Вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас.”

Свако види оно што хоће

Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “ Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: “Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?

А за време заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, када је дошао тренутак вечерње службе, патријарх се упутио према Саборној цркви. На путу од Патријаршије до храма, били су један до другог паркирани луксузни аутомобили. Свог пратиоца, патријарх је упитао: “Чији су ови скупоцени аутомобили?” и добио је одговор да су власништво њихових епископа. Патријарх је на то казао: “О, Бог га видео, шта би тек возили да нису дали завет скромности?” (Подсетимо се, епископи се бирају из монашких редова и, кад ступају у манастир, по примању пострига обавезују се на безбрачност, послушност и сиромаштво (скромност).

Кад је патријарх са својом пратиоцем требало да крене на Баново брдо, на службу у цркву, пратилац га је упитао хоће ли да се одвезе аутомобилом, што је патријарх одбио, рекавши да ће ићи аутобусом. Да би га, ипак, одговорио од овог наума, пратилац га је подсетио да је лето и да није згодно ићи градским превозом, јер људи иду на Аду Циганлију, а женски свет је разголићен.

BloombergAdria.com

Патријарх је кратко одговорио: “Свако види оно што хоће”…

У пријатној атмосфери, на ручку у Патријаршијском двору, један до другога седели су патријарх Павле и владика Стефан. На столу је била и чинија са маслинама. Сви присутни знали су да се патријарх држи свог начела да је људском организму потребно до шест маслина, не више. Владика Стефан је захватио осам, те је шаљиво упитао патријарха: “Ваша светости, ја захватих две више, шта да чиним”? Патријарх му је одговорио: “Сад узми то што си захватио, а сутра узми две мање”…

Док је патријарх био епископ рашко – призренски, епархија на чијем је челу био, поседовала је само једно возило и то скромни “варбург”. Ондашњи епископ је и у тај “варбург” ретко седао, јер је више волео да иде пешке. Једном приликом, у свом “пежоу” га је возио епископ жички Стефан, пријатељ из дечачких и заједничких дана у Богословији. Осетивши удобност аутомобила на који није навикао, ондашњи владика Павле казао је: “Е, брате Стефане, баш ти је добар овај твој “варбург”.

(Жена Блиц)