КАПОРОВ ЗАВЕТ: "Ово не објављуј пре моје смрти!"
19.07.2024.
12:01
ПИСАЦ и сликар Момо Капор (1937-2010) задужио нас је великим бројем дела романа и приповедака.
Интересантну причу везану за настанак његовог романа "Ивана", тачније, за изглед корица књиге, изнео је у својој књизи "Урбане легенде" новинар Небојша Вуковић.
Оно што је нарочито занимљиво јесте да га је Капор, тада, када су радили интервју за недељник "ИД", заветовао да причу не објављује пре његове смрти - мада за тим, како Вуковић и сам примећује, није било нарочите потребе.
- А после могу да ми пљуну под прозор! - рече ми Момо уз велики осмех, пише Вуковић и наставља:
- Како су све велике згоде, али и оне мање, најчешће изазване наивним и баналним разлозима, тако је и ова зачела у фотељи Момине куће, у Небојшиној улици, поред Карађорђевог парка. Седећи у заводљивој доколици, после дуго писаног и коначно објављеног романа "Ивана", прелиставао је неке бајате модне часописе, које је из хобија чувала његова супруга Љиљана. Уистину управо се вратио од свог издавача мало незадовољан како су графичко-дизајнерски решене корице његовог романа. По њему, постављени су превише тамни тонови предње илустрације, па тако нису одсликавали ону његову основну нит, коју је, сматра, вешто и успешно провлачио кроз странице свог новог књижевног чеда. А поврх свега, на средини корице су, као назови илустрација, стајале и уредно поређане неке две модре шљиве, што јесте имало везу са "фабулом радње", али...
- То му је како је пролазило време баш сметало и учинило га стваралачки узнемиреним и људски нервозним. Док је сам себи слуштао тензију лично доказаном терапијом, уз домаћу лозу коју гаси киселом водом, око му се заустави на страници пар година старог италијанског модног часописа. Загонентни осмех незнане лепотице са унутрашње колор странице часописа просто му је заледио поглед и у секунди изазвао праву бујицу најлепших осећања. Како би он у својим романима често написао, кад неки његов јунак угледа лепу жену, као да су му лептирићи заиграли у стомаку. Осмехну се при помисли да је вероватно тако било и Да Винчију кад је први пут спазио тајанствени осмех величанствене Ђоконде.
- Није могао да верује да то осећање може да га снађе у полузаинтересованом прелиставању италијанског модног магазина, и то оног са датумом производње старијим од трена у коме седи. Што је дуже посматрао осмех лепотице, то су му они несташни лептирићи у стомаку били све разигранији па одлучи да одмах позове издавача и јави како стиже таксијем до њега у наредних пола сата. Док се ужурбано спремао да крене, великим кућним маказама из модног часописа исече круг у коме је тако моћно стајао анђеоски осмех његове Ђоконде. Урадио је то страшћу и испуњеношћу заљубљеног тинејџера.
- Видиш ово лице, њу стави испод наслова књиге, а око тога шта год хоћеш! - узвикнуо је приликом уласка у канцеларију запрепашћеног издавача његовог новог романа, бележи Вуковић.
- Тако је и било, јер је искусни издавач одлично знао колико је небеске сличности између деце и писаца. Да деца због најмање ситнице, која је њима баш тад најважнија на свету, могу порушити и сатима вредно грађену кулу од песка, као и да велики писци због једног детаља своја ремек-дела могу разгорети у пламену камина. Зато полемике није ни било.
У наставку анегдоте, Вуковић пише шта се догодило касније, када је Капор посетио једну модну ревију.
- Опростите госн, да ли сте ви Момо Капор, познати писац? - упитао га је један углађени тип, са јасно израженим хрватским акцентом.
- Да, да, изволите - нехајно је потврдио Капор.
- Опростите што ћу Вас питати, да немате случајно неких двеста хиљада долара да ми уплатите на рачун?
- Лепа шала, господине - одговорио је Капор.
- Не, није шала, господине, уствари, толико је замало требало да ми платите, да је она наша заједничка јунакиња дозволила - опет ће уз осмех тајанствени човек.
Била је реч о великом арт директору једне од највећих италијанских модних агенција, "Пал Зилери", која је имала тада још важећи уговор са манекенком чији је лик Момо неовлашћено ставио на корице романа. Завладао је тајац, али је крај ипак био срећан. Човек је питап Мому колико је тежак, а он је одговорио - 78 килограма.
- Е, па, госпон Момо, баш толико сте изгледа и срећни! Нећемо вас тужити, јер је наша ексклузивка, наша модна звијезда запријетила да ће окончати уговор са нама ако тужимо њеног омиљеног писца! Поштујемо, чујте, она је наш топ модел! Она Вас обожава! Рођена је пре двадесет година овде у Београду и стално прича да сте својим романима обележили њену младост! Ево Вам и визит карта, замолила ме је ако Вас видим да Вам кажем да би волела да има једну ту књигу са посветом и да би Вас радо угостила ако Вас пут нанесе у Милано!
Вуковић даље бележи да је Момо већ сутрадан послао седам, осам потписаних књига манекенки, а да га је она касније, а да је она узвратила сетом својих најновијих фотки. Касније, у децембру исте године, чак је и позвала Капора и његову супругу да је посете у Милану, за празнике око Нове године.