Извор:Фото: Д. Миловановић
Održan "Forum 02. zelena energetika za održiviju budućnost"
26.07.2024.
20:00
ВИЗИЈА да ће Србија до 2030. године готово сваки други киловат производити из обновљивих извора енергије је амбициозан, али и веома реалан и остварљив план!
У томе су се сложили представници струке, државних институција и привреде на "Форуму 02. Зелена енергетика - за одрживију будућност" која је у организацији Компаније "Новости" одржана у Ботаничкој башти у Београду. Србија, која је на почетку зелене транзиције, има, како су истакли наши панелисти, амбициозне циљеве да до 2030. године производи до 45 одсто електричне енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ).
Професор Машинског факултета Универзитета у Београду Милош Бањац, генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергију, у свом уводном излагању истакао је да коришћење обновљивих извора енергије, као сопствених ресурса, представља значајно повећање сигурности снабдевања наше земље сопственим енергентима.
- Да је ово питање веома важно говори и тренутна ситуација у свету, ситуација у Украјини, на Блиском истоку... где било какви поремећаји у енергетском систему директно утичу на економију неке земље. Тренутно у свету и даље је 73 одсто енергије пореклом из гаса, нафте и угља.
Промене су прилика за развој
- У КИНЕСКОЈ филозофији постоји изрека да слаб човек у свакој промени види ризик, а јак човек могућност и потенцијал за развој. У овим нестабилним временима не смемо да се плашимо нових технологија, а на промене треба гледати као на нове могућности и прилике - указује Дмитриев.
Обновљиви извори енергије, указујује проф. Бањац, у укупном билансу учествују са 5,9 одсто:
- Што се тиче сунца, потенцијал је огроман. Оно што је добро, и ветар и солар су прошле године укупно имали повећање веће од једног процентног поена. Европа је донела први план да до 2020. године, што се тиче учешћа обновљивих извора, тај проценат у потрошњи буде 20 одсто. Тај план Европа је премашила и остварила 21,3 процента. Наш план је био да повећамо са 21,3 на 27 посто, а до 2020. остварили смо неких 26,3 посто, што би се рекло - испунили смо задатак. Поред пада цене и добре законске регулативе, у прилог томе иде и ефикасност соларних панела.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине Сара Павков рекла је да је Србија 2021. усвојила Закон о климатским променама, када су и дефинисане конкретне мере за смањивање емисије штетних гасова.
Друштвена одговорност
- КОМПАНИЈА "Новости", као једна од најугледнијих и најутицајнијих медијских кућа на Балкану, с јасним и дефинисаним циљевима друштвено одговорног пословања, организује другу у низу дискусија о важности одрживог развоја. Жеља наше куће је да пружи допринос јачању свести јавности о овој теми, одговорном односу према природним ресурсима, као и о изналажењу најбољих решења и за грађане и за привреду у спровођењу зелене транзиције и унапређења заштите животне средине - рекао је отварајући панел дискусију Владан Самарџић, шеф ДЕСК "Вечерњих новости".
- Министарство подстиче приватни сектор кроз неколико сегмената. Ми смо зацртали наш циљ да до 2030. смањимо емисије загађујућих материја за 33,3 одсто - истакла је Павков. - Имамо позитивне примере, у Засавици је већ постављен соларни панел, ту су и изузетно лепи примери у Кладову, Мокрој Гори... За сваки пројекат обновљивих извора енергије потребно је испоштовати регулативу.
Амбициозан план све већег учешћа зелене енергије немогуће је остварити без законске регулативе. Милан Мацура, в.д. директора Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности Министарства енергетике и рударства, нагласио је да је Влада Србије данас усвојила интегрисани Национални енергетски климатски план који, како је истакао, ставља фокус на побошљање и увођења што већег учешћа ОИЕ и енергетску ефикасност, јер је, наводи - идеја државе да до 2030. сваки други мегават-час буде произведен из обновљивих извора енергије:
- Да не бисмо занемарили и грејање, да бисмо имали одрживу енергетику, морамо да водимо рачуна о томе и како производимо топлотну енергију. Министарство је са Светском банком и ЕБРД покренуло пројекат увођења ОИЕ у 10 топлана у Србији, а тај пројекат је вредан 45 милиона евра.
Конкурс за соларне панеле
- НИС остаје доследан зеленом правцу у пословању, а овакав приступ подразумева већа улагања у производњу електричне енергије из природних ресурса, како унутар компаније, тако и у партнерским градовима и општинама - рекао је Иван Дмитриев. - С тим циљем у оквиру програма друштвене одговорности "Заједници заједно", НИС је недавно објавио конкурс у вредности од 144,5 милиона динара намењен финансирању пројеката постављања соларних панела за производњу сопствене електричне енергије, у којем до 13. септембра могу да учествују установе од јавног значаја у 13 локалних самоуправа.
Како истиче Мацура, у претходне две године законска регулатива је побољшана.
- Ми смо тренутно у процесу измене Закона о енергетици, где планирамо да уводимо прве активне купце који ће моћи да вишкове електричне енергије продају на тржишту. Држава кроз субвенције подстиче домаћинства да развијају обновљиве изворе енергије. Засад имамо 30.000 домаћинстава који су добили неку врсту субвенције - за замену столарије, соларне панеле, уградњу топлотних пумпи... Велики искорак смо направили. Људи то разумеју и то посебно када виде рачуне за струју и грејање који су и до три пута мањи. Сви заједно кроз разне инвестиције, полако, до 2030. остварићемо велике циљеве. Лане смо први пут кроз аукције имали 700 мегавата из ветра и сунца и око 1,2 милијарде евра инвестиција, а крајем ове године на аукцијама очекујемо још веће интересовање - каже Мацура.
Од сателита до кровова
ПРВИ соларни панели у техничком смислу урађени су у НАСА, за свемирска истраживања 1952. године. Од 1975. цена панела је пала за 470 пута, а од 2010. године до 2023. девет пута, па тако за само 10 година, указује проф. Бањац, ово постаје потпуно приступачно и економски конкурентно:
- Соларна енергија биће приступачнија, ефикаснија, биће саставни део наших живота.
Значајан партнер држави у "зеленој енергетици" су и друштвено одговорне компаније. У циљу остварења својих зелених циљева и водећи се принципима одрживог развоја компанија НИС од 2009. у еколошке пројекте и бизнис иницијативе, које су дале значајне ефекте на унапређењу еколошке слике, у Србији је уложила више од 900 милиона евра, од чега је искључиво у еколошке иницијативе инвестирано више од 130 милиона евра.