ЕМОТИВНА ПРИЧА ИЗ ТАКСИЈА Молим вас,немојте ми се извињавати
13.12.2021.
13:11
ДЕЦА увек боље и лепше виде од нас старијих, јер на свет и људе око себе, гледају неукаљаном душом и када бисмо их слушали и водили се њиховим речима и делима, можда би ова планета заиста била лепше место за живот.
Један такав сусрет проткан искреним емоцијама, на Твитеру је описао Чачанин који се на овој мрежи потписује као "Гроф од Качулица". Њему је у возило ушла мајка са дететом, за које је касније сазнао да је аутистично. Разговор који је водио са малишаном и његовом мамом, преточио је у низ твитова, који су код многих по читању, изазвали и сузе.
Причу вам преносимо у целости:
Пред крај смене се увек унервозим иако данас није била толика гужва у шпицу. Долази позната адреса са које сам већ возио неког средњошколца у школу. Млади зврндов вечито касни, али добро плаћа. Крећем. Испред зграде нема уобичајеног путника.
"Добар дан, друже", поздравим га са осмехом, полуокренут. Малиша лагано подиже поглед, а на, до тада, озбиљном лицу се појављује осмех. Лагано устаје, загрли ме како је могао, онако стишњен између седишта и наслања главу на моје раме.
Жена улази и седа поред њега са питањем: "Сине, јеси ли поздравио чику?"
Малиша ћути, ја одговарам за обојицу: "Јесте, госпођо, изгрлисмо се к'о најрођенији." "Ех, такав је он... Идемо на Топалово само прво да свратимо до пекаре."
Док идемо ка пекари, њих двоје весело чаврљају, више као два детета у вртићу него као мајка и син. "Хоћеш пасуљ за ручак? М?" "Нема пасуљ!" "А хоћеш можда...пицу за ручак?!" "Дааа!!"
Уз мноштво узвика и ономатопеја провлаче се смислене реченице које малишан изговара са савршеном дикцијом. "Позваћу Тому, он воли да се игра са мном." "Хоћу! И Тома воли пицу." Онда је поново заћутао. Сад ја покушавам да прекинем ћутање: "Идеш, ли у вртић?"
Тишина... Мајка одговара: "Не иде. Он је аутистичан" Би ми непријатно. "Извините, нисам знао..." "Ма, немојте се извињавати. Није он толико проблематичан и затворен, само је мало... другачији. Он види свет потпуно другачије од нас."
До краја вожње ми је причала о његовој љубави према животињама, како предивно црта људске ликове, како у ведрим ноћима зна да по целу ноћ нетремице гледа у Месец... Док сам враћао кусур, дечак је поново устао.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".