6 САТИ ОПЕРАЦИЈА: Микијева кћи хтеле веће груди, нашли тумор

- Ово није порука самосажаљења, нити патетике. Ово је искрена молба и апел за све девојке и жене, нарочито на оне које се осећају здраво и у складу са тим живе, безбрижно, као што сам ја - почела је Јелена.

- Молим вас, не запостављајте ваше груди! Нисмо ни свесне колико је опака и подмукла болест тумор дојке. Тихо дође, тихо се шири, и у једном дану нас обрише као гумицом. Нисмо рођене научене, није довољно да "пипамо" груди и лаички тврдимо како је ту све у реду. Нисмо стручне, не знамо, зато морамо ићи редовно на ултра звук дојки (на 6 месеци), као и на мамографију (од 40. године на сваких 18 месеци). Рокови за редовне прегледе су се смањили, јер оболелих, нарочито младих жена, је све више! Отишла сам на консултацију о естетској корекцији груди и сазнала да имам промену на левој дојци. На срећу, уз фантастучан тим доктора, на челу са Игором Георгијевим, Марком Јеврићем и мојим насмејаним сунцем са црвеним кармином Александром Станковић, као и уз сјајно особље болнице, након скоро 6 сати на операционом столу и нимало једноставне операције, све је, хвала Богу, прошло добро. Данима пре захвата била сам у агонији, плашећи се да је карцином малиган, бринући и непрестано размишљајући о деци и свима онима, које када легнем на операциони сто, остављам иза себе... Храбра сам, малтене неусташива, никада се нисам предала...