У Србији се сутра обележава Дан рудара - 6. август

Поводом Дана рудара, који се у Србији свечано обележава од 1955. године, у Бору и Мајданпеку сутра ће бити организован богат програм, најављују из Самосталног синдиката металаца Србије и из компаније Србија Зиђин Копер.
Самостални синдикат металаца одржаће свечаност у хотелу "Албо" у Бору  док програм свечаности које су и ове године, у сарадњи са градском управом Бора, припремиле две Зиђинове компаније, почиње традиционалном рударском будилицом која ће сутра ујутру проћи свим већим градским улицама и насељима.
На платоу Дома културе је у организацији Србија Зиђин Копер и Народне библиотеке Бор приређена изложба фотографија "Зелени хоризонти: Уметност одрживог рударства", док Музеј рударства и металургије у холу хотела "Језеро" припрема изложбу "Савремена скулптура у бронзи". 
Туристичка организација Бора ће на Борском језеру, организовати традиционалну изложбу сувенира, рукотворина и предмета старих заната, која ће бити продајног карактера.

Најављено је да ће у официјелном делу најбољим радницима Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг бити додељена награда "Инжењер Шистек", највише признање које се уручује за допринос развоју компаније, а које је установљено 1968.
Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић упутио је писмо рударима у којем је навео да Дан рудара није само прилика да се прослави та професија, већ и да се осврне на све изазове и постигнућа која су обликовала ту професију.

"Рударство је срж наше економије и културе, а ви сте ти који својим трудом и посвећеношћу доприносите развоју и напретку наше земље. Ваша храброст и одлучност суочени са свакодневним изазовима, заслужују наше најдубље поштовање. Сваки од вас игра кључну улогу у осигуравању да ресурси које износимо из земље буду коришћени на одржив и одговоран начин", навео је  Марковић.

Он је у писму навео и да борба за сигурност и достојанство на радном месту никада не престаје. 
"Као синдикат наставићемо да се залажемо за све што је потребно како бисмо осигурали да сваки рудар има сигурно и достојанствено радно окружење. Верујемо да је сваки радник заслужио право на сигурност, праведну надокнаду и поштовање, и учинићемо све што је у нашој моћи да то постигнемо", рекао је Марковић.
Он је рударима пожелео срећу, здравље и просперитет.
"Нека вам Дан рудара донесе радост и понос на све што сте постигли. Уједињени, можемо превазићи све препреке и наставити да се боримо за бољу будућност за све нас", поручио је Марковић рударима уз рударски поздрав "Срећно!"

У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила.
Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан "олај" за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.
Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу.
Иако је рударство у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.
У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други.
Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас. 
Релативно богатство и привредна снага оновремене Србије потицали су одатле. 
Богатсво Дубровника такође је изворно потицало од трговине рудом из Србије, посебно од прераде гламског сребра. 
Још средином 13. века, у време краља Уроша И (1243 - 1276) у Србију се досељавају Саси, рудари немачког порекла, из Ердеља, тада Угарска, како би радили на рударској производњи.

О значају и обиму те делатности сведочи и постојање посебних правних споменика. Сачуван је тако "Рударски законик" Деспота Стефана, обиман правни документ који је регулисао бројне области рада и живота рудара у Србији 15. века.