СУТРА ЈЕ СВ. ПЕТКА: Један грех светитељка никако не опрашта

Због благости и чуда која је учинила за живота, пред њене мошти долазе верници да моле за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Света Петка се првенствено сматра заштитницом жена, али и помоћницом болесних, гладних и сиромашних. Њене свете мошти почивају у румунском граду Јаши. Интересантно је да су мошти преношене из Цариграда у Трново, па из Трнова у Цариград, па затим у Београд да би, разним историјским превирањима доспеле у Јаши где се и сада налазе. Кнегиња Милица и монахиња Јефимија су у 14. веку молиле султана да им преда мошти свете Петке, то доказује јаке везе ове светитељке са српским народом.

Веровања и обичаји на дан Свете Петке Трнове

У српском народу постоји много веровања и обичаја на овај празник, а најважнији је да се избегавају сви тежи послови, како у кући, тако и на пољу. У прошлости се веровало да на Свету Петку Трнову не ваља месити, прати веш, бавити се ручним радом, износити пепео из куће... У супротном, верује се, стиже казна у виду трњења руку.

Постоји и стари обичај да младе девојке на овај дан беру цвеће и њиме украсе дом како би призвали мир и благостање, док се девојчицама облаче посебне хаљине не би ли их увек пратила радост.

Шта не сме да се ради на Свету Петку?

Жене не би требало да раде тешке физичке послове, да перу веш, шију и тд. Овај дан треба да се сведе на молитву и прославу Свете Петке. Људи који имају здравствене проблеме требало би да се умију освећеном водом или водом са извора Свете Петке. Уз умивање, потребно је и помолити се овој светитељки за коју се верује да је посебно милостива према оболелима и немоћнима.

Молитва светој Петки

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божја као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.