Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/Никад није касно

НИЈЕ МОГЛА ДА ЗАТРУДНИ Певачица изгубила бебу у петом месецу

Извор: Нпортал

10.08.2024.

09:13

МУЗИЧКО такмичење "Никад није касно", носи многе животне приче на које не може нико остати равнодушан. Једна од њих је прича певачице Александре Илић из Ниша.

Александра (43) се певањем бави двадесет и шест година, а њена прича о борби за потомство је много јака. Она има сина који има 19 година, а после њега је нажалост изгубила бебу. 

- Некако раније нисам имала храбрости, удала сам се рано, имам сина који има сада 19 година. Њему сам била потпуно посвећена и својој породици. Прошле године када сам напунила 40 година, већ тада сам размишљала да дођем овде, али ми се није дало. Послала сам пријаву, али није хтела да оде, као да је нешто било блокирано, али сам ове године успела да се пријавим из првог пута – почиње причу ветеранка за Гранд и открива да је таленат за певање наследила од оца који се дуго бавио музиком.

BloombergAdria.com

 

- Ја сам расла уз ту музику коју је мој отац радио. Он је у једном моменту направио велику музичку паузу, па сам га ја наговорила да се врати, да би он мене увео у тај посао. Имала сам седам година када је он престао да пева, некако ми је то пало тешко. Навикла сам на та њихова окупљања и свирке, па сам успела да га наговорим да се врати – додаје Александра.

Врло млада је ступила у брак, али је имала подршку супруга пошто је и он музичар: 

- И супруг ми је музичар, тако да сам имала од њега велику подршку да се бавим певањем. Све заједно радимо и добро је за сада – признаје она.Александра јеподелила и један тежак период који је преживела – г

Прича ове храбре мајке, могла би послужити многима као порука: 

- Мој син је тада имао 4 године, а ја сам у петом месецу изгубила још једну бебу. После тога нисам могла да останем трудна, не знам из ког разлога, код мене је све у реду. Одувек сам волела да имам више од троје деце, тако сам увек говорила, међутим није се то дало. Тешко сам тада то поднела, пала сам у депресију, пила сам лекове. Ја то не кријем и о томе причам јавно, мислим да тако нешто треба да се каже. Хвала Богу, ево добро сам, жива, здрава и ту са вама. Јесам тада много жалила, али сам на крају рекла ко зна за шта је то добро. Кад год тако причам са људима који имају такав проблем, ја се трудим да им помогнем и олакшам, али свако то другачије доживи – открива такмичарка за "Грандонлине".