СИРОЧЕ НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ: Тежак живот Петра Божовића

Академик Матија Бећковић, редитељ Ђорђе Кадијевић, песник Милан Ружић и драмске уметнице Светлана Бојковић и Љиљана Драгутиновић поделили су своја сећања на тренутке проведене с Божовићем једном приликом.

- Неке биографије превазилазе књиге које се њима баве. Тешко је сместити живот једног уметника међу корице. Пера је дете које је свог оца упознавало два пута, дечко који је студирао паралелно два факултета, спавајући на железничкој станици и Калемегдану. Неко чији је дан почињао строгим речима тетке, али и неко ко се и дан-данас смеје, а имао би због чега да плаче и проклиње, барем део своје судбине.

BloombergAdria.com

- Пера зна да су сви губици искушења, а да су сви успеси благослови. Нека још неко проба да се из оне клисуре, без родитеља и веза са мало поезије на уснама и музике у ушима упути у бели свет, да тамо пере чаше и спава по ходницима, а онда се врати у своју земљу и живи још теже него у далеком Паризу и да пуног срца све те недаће назива животом.

- Да видим још некога ко је одмах након стајања у реду за народну кухињу стао пред рефлекторе и постао неко и нешто. Утолико је његов успех епскији и невероватнији. Од прстију које нису имали за рукавицу па све до Добричиног прстена - испричао је Милан Ружић.

Љиљана Драгутиновић, поделила је успомену са једног путовања у Црну Гору, где су обишли горб његове тетке Виде, која га је одгајила.

- Били смо на снимању у Црној Гори и имали неколико слободних дана па ме је Петар возао по Котору, чини ми се 20 километара на сат. Лагано смо обилазили све манастире, католичке и православне цркве, дуж целе Боке которске. Онда ми је уприличио част и одвео ме на гроб његове тетке Виде, која га је одгајила. Петар је мирно стајао, на лицу је имао тугу и смешак. Та дивна тетка Вида, Петра је отхранила, однеговала, охрабривала, учећи га достојанству и правим вредностима. То добро Петрово срце је из корена тетка Виде, коју никад не заборавља - испричала је драмска уметница.

- Не знам шта бих рекао, довољно су моје колеге причале о мени. Мало комично, мало трагично, али такав је живот. Уосталом, шта они могу више да кажу о мени него они који ме гледају - рекао је кратко Петар Божовић.