НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ: Како је изгледало детињство Николе Јокића

Никола Јокић један је од наших најбољих кошаркаша, док му на светском успеху који је постигао многи могу позавидети.

Ипак, када скине дрес и изађе са терена, Никола је сасвим обичан момак. Живи нормалан, породичан живот, док му је супруга Наталија, са којом ће ускоро добити друго дете, највећа подршка. Кошаркаш је одувек с поносом истицао колико воли свој родниград Сомбор у којем, када није у Америци, и сада живи.

Никола је рођен је 19. фебруара 1995. године у Сомбору. Отац Бранислав, пензионисани инжењер пољопривреде, председник је Коњичког клуба “Војвођанин”, док је мајка Николина медицинска сестра. Постоји још занимљивих информација о пореклу Јокића.

Један прадеда му је живео у Прњавору, делу Сомбора где је било пуно фијакериста, други је био паор из Сивца. Они су “криви” што се страшћу према коњима прво “инфицирао” тата Бане, потом и Никола.

Живео је у малом стану са две собе са мамом, татом, браћом и баком која је спремала тако укусан доручак да је често "упадао у проблеме", јер је каснио на први час.

"Наш стан је био врло мали. Имали смо две собе, кухињу и купатило. Ту су живели моја мама, тата, ја, два брата и бака. Била је пуна кућа", испричао је сјајни кошаркаш једном приликом.

У Сомбору је завршио Основну школу “Доситеј Обрадовић” и два разред

a Srednje ekonomske škole. Dok je muku mučio sa čosovima fizičkog u osnovnoj školi, nije ni sanjao da će jednog dana na njenom zidu osvanuti njegov mural 10×6 metara i da će se po njemu, odnosno Džokeru, zvati karate i košarkaški klub škole.

"Kad je bio mlađi, bio je najdeblji, najviši i najbolji košarkaš na terenu u tim mini basket ligama koje su se igrale u kategoriji do dvanaeste, trinaeste godine. Onda se još malo ugojio, pa je došlo do neke male krize njegove želje da postane košarkaš. Sa 15, 16 godina kad je počeo da raste, osetio je dominaciju. Davao je po 50, 60 koševa. Nije lako to ni u jednoj kategoriji", rekao je jednom prilikom njegov otac Branislav.