Извор:Фото: Фејсбук принтскрин/Milan Rađenović

Снимљен вртлог изнад Суботице! Ево ШТА се заправо десило

Извор: Нпортал

16.08.2024.

22:57

Снимак је настао код железничке станице Шебешић у Суботици

"Србија нема торнадо, набавићемо га", наводи се уз снимак "пустињског ђавола", јакг вртлога који је снимљена на небу у близини Суботице.

Како се види на снимку из воза, што је воз ближе "ђаволу", он као да се све више диже са земље.

Снимак вртлога изнад њива је настао из воза на железничкој станици Шебешић код Суботице.

Ови вртлози обично кратко трају и не наносе већу штету, а у метеорологији називају се "Dust devil" или пустињски ђаво.

Пустињски ђаво је врста локалног атмосферског вртлога. Формира се у углавном током послеподнева, односно у најтоплијем делу дана.

Углавном се формира и током сунчаних дана са слабим ветром, када постоји интензивно загревање подлоге, које доводи до загревања ваздуха уз подлогу и тада долази до наглог уздизања ваздуха.

Формирају изнад голог и сувог земљишта, или изнад земљишта са ниском вегетацијом, јер се такви типови земљишта брже и знатно више загревају. Због тога се вртлози прашине чешће формирају и достижу јачи интензитет у крајевима са сувом и топлом климом, попут пустиња, па отуда и потиче назив пустињски ђаво.

У њима се ваздух уздиже од подлоге и креће око вертикалне осе - вртложи. Ови вртлози обично кратко трају и не наносе већу штету. Њихов пречник и висина може бити од око једног метра, па до неколико десетина метара. Они ковитлају прашину, песак, лишће и лакше предмете. Понекад пустињски ђаволи могу бити интензивнији и причинити мању штету.

Иако пустињски ђаво визуелно подсећа на торнадо, будући да и код вихора постоји вртложно кретање и видљиви левак настао од подигнуте прашине и песка, вихори су знатно слабијег интензитета и краћег трајања од торнада, и њихово формирање није везано за облаке, већ започиње од подлоге при сунчаном времену, док се торнада спуштају ка земљи из базе олујних облака.

Вихори-вртлози прашине се могу осмотрити и у нашим крајевима, обично у равничарским пределима током летњих поподнева, нарочито на подручју Војводине и у равницама централне Србије.

Ова појава повремено се јавља и у Србији, нарочито током мирних, топлих и стабилних дана.

Забележен је пре неколико година код Трстеника. Тада је возила у покрету уснимљен тзв. дуст девил.

Слична појава забележена је и у Смедереву, али и у многим другим пределима Србије, али је најчешћа и најинтензивнија у пустињским и полупустињским пределима.

(Телеграф)