- Када је реч о школовању у Лесковцу, велика је разлика била у односу на Урошевац, били смо прихваћени одлично с обзиром на то да на југу Србије важи то "правило" ко има више пара, ко има већу кућу и тако. Тек у средњој школи је почело то, он има за кафу после школе, а ја нисам имала и та финансијска глад нас је дуго пратила.- рекла је и додала:

- Могу слободно да кажем да сам зависила од мамине картице до своје 23 године, док нисам завршила факултет и почела да певам. Осећала сам велику глад за свим што је прошло, продали смо кућу на Косову, па једва купили нешто у Лесковцу, ја сам осећала константну глад и до пре пет година сам се лечила у смислу куповине разноразних ствари, одласка на летовања, куповине аута и тако даље - признала је Александра.