Није мислио на себе, за друге је и живот дао

Овако, за "Новости", говори Андрија Сабо, отац покојног Срђана Саба (34) из Нове Пазове, који се 4. августа утопио у Сотском језеру код Шида док је покушавао да помогне Мирославу Цуперу (34) из Бачинаца, његовој ћерки и двојици њених другара да се спасу утапања кад се
далеко од обале преврнуо чамац у којем су били.

Срђанова намера била је племенита. Чим је чуо вриску и видео дављенике, ускочио је у воду, заједно са Драгутином Ристићем и командиром полицијске станице у Шиду Радославом Лакићем. Деца су брзо била на сугурном, али Цупери и Сабу није било спаса. Њихова тела извукли су рониоци Жандармерије.

Због храбрости коју је показао тог августовског врелог дана, који је требало да буде испуњен дружењем са пријатељима, а не тугом, али и јер је без размишљања покушао да помогне деци у невољи, читаоци "Новости" су се јавили са предлогом да се Сабо награди постхумним признањемза "Најплеменитији подвиг".

BloombergAdria.com

- Ми његови родитељи и пријатељи јесмо за то да буде награђен, постхумно, али њега више нема - каже нам тужним гласом Андрија Сабо, који је као и Срђанова мајка и сестра и даље скрхан болом. - Једина утеха нам је што је дао свој живот за троје младих и беспомоћних. Поносан сам на њега због тога какав је био, али и јер је своје другаре из основне, средње школе и са факултета ујединио и спојио у доброти и разумевању. Свима нама је био и служио за понос. О Срђану слично говори и Јован Чојдер, његов најбољи друг, који и даље не може да прихвати да нема више, како каже, његовог животног ослонца и великог брата, пријатеља са којим је провео много времена.

- Био је прави пријатељ, део породице! Човек којег је била част познавати. Увек је био ту за све нас, исправан до краја. Било да је требало пружити подршку, бранити, веселити се или плакати,
био је уз нас - каже Чојдер.

- Сви ми који смо га познавали осећамо велики губитак.

Кажу нам да је Срђан последњих пет година радио у Немачкој, а живео је са породицом у Новој Пазови. Планирао је да тај дан проведе са пријатељима на језеру.

- Неколико дана раније, вратио се са одмора проведеног са породицом. Видели смо се у суботу поподне, провели вече заједно и договорили да у недељу ујутро одемо на Сотско језеро, на којем нико од нас раније није био. Када смо стигли, видели смо да на језеру није дозвољено купање, али смо, ипак, одлучили да ту проведемо дан - прича нам Срђанов пријатељ Драгутин Ристић.

- Срђан није био пецарош, нити смо имали чамац или намеру да се купамо. Око 18 часова, док смо се спремали за повратак и паковали ствари у ауто, чули смо из воде дечје гласове и дозивање у помоћ. Видели смо мали гумени чамац на средини језера и неколико особа
у њему, али тренутак када су се нашли у води нисмо приметили. 

Срђан и Драгутин нису оклевали ни тренутка. Изули су патике и скочили у језеро. Обојица су, каже нам њихова пријатељица, били здрави, физички спремни, пливачи, непушачи, и нису били под утицајем алкохола или психоактивних супстанци.

- Командир Лакић, који се случајно затекао у близини, такође је скочио у воду и запливао ка деци. Драгутин је први стигао до малишана и приметио да се дечаци држе за беживотно тело Мирослава, док је Срђан стигао до другог детета - каже наша саговорница.

BloombergAdria.com

- Лакић је преузео дете од Срђана, а четврти мушкарац, који се налазио на обали, дохватио је чамац и запливао ка њима. Све се брзо одвијало, па нису ни приметили да Срђана нема. Када су схватили да није
дошао до обале, већ је било касно. Верујемо да је преминуо због изненадне смрти, највероватније услед срчаног удара, и да није имао могућност да тражи помоћ.

Много нетачних тврдњи

ЗБОГ Срђанове породице, желимо да исправимо нетачне информације које су се појавиле у појединим медијима, попут тврдњи да је био на чамцу са покојним Мирославом, да је био под утицајем алкохола, да је био пецарош, или да није допливао до деце и оно што бисмо такође
волели да се зна јесте да је Срђан пре него што је настрадао спасио једно дете, што је у складу са његовим животом и херојем какав је био - кажу најближи пријатељи покојног Саба.

Сестра Јована Чојдера, Александра Кукољ Стојанац је написала и песму у знак сећања на преминулог Срђана Саба коју можете прочитати на линку испод текста. Последњу фотографију у тексту снимио је управо Јован, његов најбољи пријатељ.