УДАЛА СЕ ЗА МАСАИ РАТНИКА: Напустила лагодан живот у Швици

Наравно, она није једина туристкиња која је радознало посматрала кенијске домороце, али док се већина жена задовољи тренутном фасцинацијом, Корин је изгубила главу од љубави.

У књизи "White Masai", коју је годинама касније написала, она је овог ратника описала као "фасцинантно привлачног мушкарца", те додаје да је "изгледао као млади Бог".

Када се поново сусрела са припадницима племена Масаи који су били њени водичи кроз Момбасу, она је то схватила као знак. Корин, која је тада имала 27 година, вратила се кући, продала свој бутик, раскинула са дечком и решила да напусти најуређенију државу света, Швајцарску, и крене пут Кеније у потрагу за "својим" ратником, немајући на најмању идеју о томе шта је даље чека.

BloombergAdria.com

- Не знам шта би он могао да осећа према мени, али себи одмах кажем да постоји само један одговор: "Он се осећа потпуно исто као ја" - пише ова жена у својој књизи.

- Имала сам најдубљи осећај да морам да пратим тог човека. Морала сам да га тражим по целој Кенији. Три месеца сам покушавала да га пронађем. Постала сам уморна и без наде и мислила сам да га више никада нећу видету. Али на крају сам га нашла и било ми је драго да само седим са њим - испричала је својевремено у једном интервјуу.

Корин је пронашла свог Масаи ратника - Лкетингу, припадника племена Самбуру, у његовом селу које се налазило на три дана вожње аутобусом од Момбасе. Против сваке логике и разумевања, иако је била упозорена да су жене мање цењене од коза, преселила се код њега и његове мајке.

BloombergAdria.com

Лкетинга и Корин нису говорили истим језиком, а чак им је и секс био лош, али она је наставила да истрајава у својој намери да остане поред овог мушкарца. Живела је у колиби његове мајке коју Кенијци зову манyата, а направљена је од штапа и крављег измета. И док је обичном човеку у овој мрачној, задимљеној, ниској "јазбини" тешко да ту проведе и неколико минута, Корин је у њој живела наредне три и по године. Јела је козје месо и пила чај са шећером и млеко помешано са крвљу.

Иако Лкетинга никада није причао о својим емоцијама према читавом искуству, Корин се није бавила анализом - просто је деловала интуитивно. Она се на крају и удала за овог ратника на традиционалној церемонији у белој венчаници, а избегла је предбрачно обрезивање захваљујући лажи коју је њен муж рекао племену - да је била обрезана као беба.

Ипак, брзо је дошло до првих проблема - купила је комби и у њему отворила продавницу у којој се цело село снадбевало храном. Али, тежак пут у град, чести кварови на возилу, крађа и корупција учинили су њено пословање тешким и испразнили рачун у швајцарској банци. Уз то, маларија, хепатитис и неухрањеност ослабили су Коринин организам; имала је само 48 килограма на висину од 180 центиметара. Када је родила ћерку Напираи, само им је хитан лет у болницу спасио животе.

BloombergAdria.com

Интимни односи са Лкетингом били су површни, иако га је она научила да води љубав на западњачки начин. Но, он је почео да јој замера чињеницу да је независна и оптуживао ју је за неверство. Љубоморан и помрачене свести због мираа, локалне биљке стимулативног дејства, Масаи ратник постао је насилан. Корин је 1990. напустила Кенију са својом ћерком под изговором да иде на одмор у Швајцарску. Међутим, она је ту остала заувек, а у Барсалои, село свог мужа, вратила се после 15 година, када је сниман филм о њеном животу, који се као и књига зове "White Masai".

Књига је иначе продата у више од четири милиона примерака и преведена је на 26 језика, а Корин је написала још два наставка - "Back from Africa" и "Reunion in Barsaloi".

- Моја свекрва ми је као мајка. Лкетинга има добар начин живота, има две локалне жене и ћерку. Био је поносан што нам је показао село - испричала је Корин 2006. када је поново посетила село у коме је некада живела са овим ратником.

Корин никада није успела да до краја објасни своја осећања према мушкарцу ког је у књизи, између осталог, представила као импулсивног, ћудљивог, лудо љубоморног, неодговорног и склоног вређању. Никада није успела да објасни осећај принуде да радикално промени свој живот и оде у Кенију несвесна онога шта јој живот спрема. Корин једноставно каже да је после првог сусрета са Лкетингом осећала да се вратила кући, да је открила "осећај припадности, као да је пронашла своју породицу, своје људе".

(Жена.Блиц)