"МА, ШТО МЕ ПИТАТЕ ЗА ЊУ?!": Марић љубио српску водитељку

Новинар Миломир Марић је већ четврт века у љубави са колегиницом и књижевницом Весном Радусиновић. 

Миломир и Весна су прави пример хармоничног и срећног пара, а једном приликом су открили и због чега, иако су толико дуго у вези, нису стали на луди камен.

BloombergAdria.com

Они су толико дуго заједно да многи заборављају да су и пре него што отпочели романсу били у везама са другим људима. 

На то је можда утицао и сам Миломир са једном својом изјавом. 

- Ја сам папучар, нисам био ни са једном женом пре Весне, она их је све избрисала, извршила ми је лоботомију - рекао је Миломир, који са Весном има дивну породичну оазу.  

Но, он је то ипак рекао само у шали. Наиме, Марић је у младости, много пре његове седе косе која ће му постати један од заштитних занкова, волео још једну колегиницу која је добро позната јавности.

BloombergAdria.com

У питању је новинарка Душка Јованић. У периоду када су били заједно и она и он су радили у, тада познатом и јако цењеном листу Дуга.  

Међутим, ни Миломир ни Душка нису баш причали о својој вези. Када су једном приликом питали Марића о њиховој љубави, он је вешто избегао ту тему.

- Што ме питате за Душку Јованић? Били смо заједно, али имам црне рупе у памћењу. Ма, је л' ви знате како сам упознао Весну - рекао је тада Марић.

BloombergAdria.com

- Кренули смо на неком трактору, заједно са жетеоцима, из Сан Марина. Умберто је живео у селу Монте Черињоне, у некој бившој касарни где је сместио своје књиге. Имао је фантастичну библиотеку. Ја сам желео да, отприлике, имам такву библиотеку, као он. Требало ми је неколико деценија да то и остварим - рекао је Марић.

О њиховој вези се мало зна и детаље свог односа никада нису износили у јавност, али својевремо Душка је о Марићу говорила са великим поштовањем.

- Марићу се може оспорити много тога, али интелигенција и, народски речено, начитаност, сигурно не - била је искрена Душка за домаће медије.

И након тога се нашалио и додао да су "његове жене су увек биле љубоморне на те књиге, никад једне на друге.”