ТЕЛО НАКОН СМРТИ: Шта се прво распада, а шта никад?

Тело се састоји од преко 200 костију, неколико трилиона микроба и чак 37 трилиона ћелија. Када човек премине, односно само неколико минута након смрти, једна од првих ствари која пропада је мозак.

BloombergAdria.com

Када срце престане да куца, оно зауставља проток крви, која би требало да преноси кисеоник до органа и ткива. Дакле, без крви, најактивнији органи и ткива који гутају кисеоник пропадају први. А резултати су...влажни. Јер ћелије које чине те органе и ткива су 70 одсто воде. Без кисеоника који би их одржао у животу, ћелије се самоуништавају.

До те ноћи, у цревима почиње још гори процес. Имуни систем више не може да садржи трилионе гладних микроба који иначе помажу у варењу хране коју једете.

Прво, они путују из доњег црева кроз ткива, вене и артерије. У року од неколико сати стигну до јетре и жучне кесе, које садрже жуто-зелену жуч намењену разградњи масти док је особа жива. Али након што микроби једу те органе, та жуч почиње да преплављује тело, бојећи га у жуто-зелену боју.

Отприлике од другог до четвртог дана, микроби су свуда. И они производе токсичне гасове, попут амонијака и водоник-сулфида, који ће се проширити и узроковати да се тело не само да надима, већ и да смрди, пише "Бизнис инсајдер"

После три или четири месеца, жуто-зелен тен је постао браонкасто-црн јер су се крвни судови погоршали до те мере да се гвожђе у њима излива, постајући браонкасто-црно док оксидира.

BloombergAdria.com

Такође, отприлике у то време, молекуларне структуре које држе ћелије на окупу се одвајају, тако да ткива колабирају у воденасту кашу.

Али после једне деценије, с обзиром на довољно влаге, влажно окружење са ниским садржајем кисеоника покреће хемијску реакцију која претвара сало на бутинама и задњици у супстанцу налик сапуну која се зове гробни восак.

С друге стране, сушнији услови доводе до мумификације. Зато што током читавог процеса разлагања, вода испарава кроз танку кожу на ушима, носу и капцима, узрокујући да се осуше и поцрне, или мумифицирају.

За 50 година, ткива ће нестати, остављајући за собом мумифицирану кожу и тетиве. На крају ће се и оне распасти, а након 80 година у том ковчегу, кости ће попуцати док меки колаген у њима пропада, а не остављају за собом ништа осим крхког минералног оквира.

За век, последње кости ће се претворити у прах. И остаће само најиздржљивији део тела, зуби.

Стил