Извор:Фото: Shutterstock

ЕВРОПСКА ДРЖАВА У "ПРОБЛЕМУ" Вишак од 9 милијарди € у буџету

Извор: Нпортал

03.09.2024.

16:42

"ПОСТОЈИ огромна потреба за јавним улагањима и прилика која се пружа једном у генерацији да се то финансира из властитог џепа. Ретко којој земљи се пружила тако изванредна прилика да промени друштво."

Ирска се трећу годину заредом суочава с истим проблемом – како паметно искористити непланирано велик вишак новца у државном буџету.

Иако би им многе земље позавиделе на томе, ирски званичници кажу како одлука о томе шта учинити с вишком од 8,6 милијарди евра није нимало лак задатак.

- Проблем је у томе што се Ирска бори да пронађе начине да тај новац претвори у ствари које су људима потребне - коментарисао је Џерард Брејди, главни економиста у Ибецу, највећем пословном лобију у тој земљи.

Више од деценије након слома због којег су ЕУ и ММФ морали да ускоче са 67,5 милијарди евра зајмова и наметну контроверзни програм штедње, ова острвска земља и даље је опрезна па наставља да штеди за пензијске те климатске и инфраструктурне изазове.

BloombergAdria.com

Без обзира на то што су околности данас знатно позитивније – економија је прошле године расла пет пута брже од очекиваног. Лани је Ирска била 8,3 милијарде евра у плусу, а годину раније 8,6 милијарди.

Према писању Финанциал Тимеса, очекују да ће у периоду од 2024. до 2027. године укупно "скупити" 38 милијарди евра вишка, преноси Јутарњи лист.

За препуну државну благајну најзаслужнији су приходи од пореза на добит од глобалних компанија са седиштем у Ирској, углавном у техници и фармацији. Влада каже да су јој ти приходи 2023. донели 23,8 милијарди евра и предвиђа се да ће ове године прикупити 24,5 милијарди евра.

Опрезни су због тога што су такви приходи само привремени па новац желе да штеде за времена када оваквог прилива више не буде. Због тога су пренели више од 100 милијарди евра вишка у два државна имовинска фонда до 2035. Део новца искористили су за отплату дуга и тако снизили свој однос дуга и БДП-а на нешто испод 76 одсто, док је део отишао на финансирање мера против ковида 19 и подршке трошковима живота.

Економисти верују да би управо штедња дугорочно могла да наштети земљи јер велико богатство не користи за решавање инфраструктурних проблема, а има их много. Милијарде вишка помогле би у решавању стамбене кризе у земљи у којој раст становништва брзо надмашује нову понуду, ублажавању изазова електричне мреже, снабдевања водом, здравствених услуга и јавног превоза.

BloombergAdria.com

- Постоји огромна потреба за јавним улагањима и прилика која се пружа једном у генерацији да се то финансира из властитог џепа. Ретко којој земљи се пружила тако изванредна прилика да промени друштво - рекао је за Финанциал Тимес економиста Дејвид Маквилијамс.

Влада је ипак најавила да ће буџет укључити 6,9 милијарди евра потрошње и 1,4 милијарде евра пореских мера, чиме ће преузети њено самонаметнуто правило да повећање потрошње не буде веће од пет посто годишње.

Ема Хауард, предавач на Технолошком универзитету у Даблину, сматра да би Ирска део свог вишка требало да усмери на друштвене проблеме. Према подацима Европске уније, Ирска је најусамљенија земља у Европи, с готово петином људи који су усамљени већину или цело време, а готово две трећине људи пати од тескобе или депресије. Осим тога, свако седмо дете живи у домаћинству с мање од 60 одсто средњег дохотка у земљи.

Добар начин како краткотрајни вишак новца претворити у дугорочни прилив је подстицање предузетништва. Или се он може искористити да би се побољшао систем планирања и убрзале процедуре добијања дозвола.

Изградња кућа се с годинама убрзала, али је то и даље преспоро с обзиром на потребе. На пример, нова национална дечја болница далеко премашује постављене рокове што је довело до тога да се укупни трошкови с временом повећају чак четири пута.

Што год Ирска учинила с њим, чини се да ће новац и даље долазити. Према једном делу плана пореске реформе ОЕЦД-а који се састоји од два стуба, а чији је циљ уклањање предности за мултинационалне компаније које послују у јурисдикцијама с ниским порезима, Ирска је повећала своју стопу пореза на добит од 12,5 посто на 15 посто за велике фирме.

Али други део реформе – захтев да корпорације плаћају порез тамо где се налазе њихови купци, што би усмерило неке од ирских корпоративних прилива од пореза – заправо није заживео.

"Тренутно смо у врло, врло јакој позицији", рекао је Симус Кофи, председник Ирског фискалног саветодавног већа, на недавној конференцији. "Надамо се да нећемо направити неред", додао је.

(Б92)