Извор:Фото: Н. Скендерија
ДРАГАНА ОТКРИВА: "Говорили су ми да сам успела због Слободе"
16.12.2021.
11:33
ГЛУМИЦА Драгана Мићаловић отворила је душу и признала да је ноћима плакала зато што су људи говорили да је успела у свету глуме захваљујући сестри Слободи.
- Размишљала сам често како ће се сваки мој неуспех приписати њима. Нисам више желела да будем натурчик и „она тамо што је дошла преко сестре". Само моја мама зна колико сам ноћи због тога проплакала. Зато сам уписала глуму са 28 година. До тада сам све радила по осећају, али глумац мора да зна шта ради, да зна анализу лика, дела... Мени то све данас много помаже. Потпуно сам подетињила на студијама - признаје је Драгана у емисији Гоце Тржан на К1.
BloombergAdria.com
Драгана каже да јој није лако да се носи са мишљењима људи који је не воле:
- Не могу још увек да се изборим са тим да ме неки људи не воле. Волела бих да дођем до тог стадијума да ми не буде важно да ли ме неки воле. Али, још увек ме боли када чујем да ме неко не воли - искрено каже Драгана.
Иако су појединци говорили да је сестра гура, истина је потпуно другачија. Како Драгана истиче, увек је избегавала да се фотографише у медијима са њом како не би добијала пажњу јавности због Слободе.
Драгана је испричала и како је добила своју прву улогу. Када је јавила оцу Драгану, човек је занемео.
- Био је расписан позив за кастинг у свим средњим школама и било нас је више од 500 пријављених. Ја сам добила улогу. Звала сам тату и рекла му да сам добила улогу, он је био на пецању тада, и само ми је спустио слушалицу. Опет сам га позвала, а он ми је рекао: "Ја нећу преживети још једну глумицу у кући." Није желео, нити је Боби и мени дозвољавао да се бавимо глумом, јер је знао да је бавити се овим послом и имати породицу прилично тешко. Покушавао је дуго да ме одврати од глуме. Мислили су и он и мајка да ће то брзо да ми досади, а ја сам од малена желела да будем глумица - истиче глумица.
Драгана је открила да су је у детињству чувале сестре Слобода и Мира.
- Као најмлађа од нас три, ја сам била мезимиче, али нисам била размажена. Велика је разлика између нас, сестре су од мене старије десет и 12 година, а када те родитељи добију у каснијем периоду живота, препусте те себи. Мама је рано почела да ради након што ме је родила, јер сам имала њих две које су ме чувале. Када су оне отишле да студирају у Београд ја сам имала седам година. И све сам сама у кући радила. Васпитаване смо као и моја мајка, а то је да од оног тренутка када сам можеш неке ствари да урадиш у кући, да помогнеш породици, ти то и треба да урадиш. Нисам кувала, али за собом сам знала да оперем, спремим, себи направим доручак. У смислу љубави коју сам добијала ме јесу размазили. Када су сестре отишле на студије, ја сам била као јединица.