Извор:Фото: К. Михајловић

Што на фарми краве масирају пивом и хране пивским квасцем?

Извор: Нпортал

09.09.2024.

18:40

ТО ЈЕ раса коју одликује висок квалитета меса и млека. Лако се теле због широке карлице, што фармерима увелико олакшава посао.

На фарми Магдалене и Сепа Дахлера у швајцарском селу Блинденау краве имају посебан третман.

Осим што несметано шетају пашњацима, а после одмарају на дубокој простирци, свакодневно добијају занимљив додатак исхрани на фарми Кабиерхоф – хране их, али и масирају пивским квасцем.

Сам назив фарме долази од немачке речи теле (калб) и пиво (биер). Реч је о стаду од 30-ак укрштених говеда, од којих је мајка најчешће смеђа крава (Brown Swiss), коју овде зову крава будућности.

То је раса коју одликује висок квалитета меса и млека. Лако се теле због широке карлице, што фармерима увелико олакшава посао, пише „ЕУправо зато“.

BloombergAdria.com

Једноставне су за одржавање и управљање, али и врло прилагодљиве на временске услове. Рано улазе у лактацију, дају млеко изванредног квалитета, а у просеку живе дуже него остале расе.

Из тих разлога је смеђа крава први избор ових фармера, а укрштају је са неколицином других раса: лимузин, ангус, вагју, аубрац и шароле, са циљем да добију месо изузетног квалитета.

Швајцарац осмислио кружно газдинство

Дахлерови у околини своје фарме имају око 12 хектара земљишта, од чега је 45 одсто екстензивних пашњака који су део природног резервата. Један хектар је намењен пиварском житу, које производе за пивару „Лоцхер“ из оближњег села.

У пивари настају нуспроизводи попут остатка слада након цеђења, пивског стартера (мешавине воде и пива) и пивског квасца који се наталожи на дну резервоара за складиштење. Власнику ове фарме је пало на памет кружно газдинство, па је искористио остатке од производње пива и стави их у функцију храњења и неге животиња. Тако су сточар и пивар договорили дугогодишњу сарадњу.

BloombergAdria.com

Породица Дахлер храни своје краве тим нуспроизводима из пиваре већ 25 година. Оброци које припремају за своје краве укључују сено богате структуре, мешавину житарица, љуске слада и биљни угљен, који помаже код пробаве, а њиме се смањује и ниво метана, верује власник фарме.

- Наше краве посебно воле пивски квасац, поједу га око пет килограма дневно. Не брините, краве се не напију од пивског квасца, јер микроорганизми у бурагу разграде сав алкохол – рекао је Сеп Дахлер, одговарајући на питање шокираног посетиоца.

Да ли краве могу да се опију од пива?

Кад су почели да продају месо од крава храњених пивским квасцем нису наишли на одобравање потрошача.

- Многи су мислили да опијамо краве – испричао је Сеп, који је морао лабораторијским путем да доказује да краве нису алкохолисане. Наиме, краве алкохол уопште не осете, јер он због њиховог компликованог пробавног система уопште „не удара у главу“.

Штавише, пивски квасац се сматра пробиотиком и помаже код желудачних тегоба, а садржи микроорганизме који помажу у одржавању правилне функције пробавног система. Добар је и за кожу и длаку ових животиња, па краве на овој фарми масирају двапут дневно, ујутру са стартером и пивским квасцем, а увече уљем од репице.

- Животиње воле када се на овај начин брине о њима и мање су подложне стресу – рекао је Дахлер и наставио – Само месо вас не чини срећнима, али месо срећних животиња да.

Осим крава овде држе и низ других животиња, јер им је биоразноликост врло важна. Тамо се могу наћи козе, овце, кокошке и 20-ак свиња у слободном узгоју, укрштене расе Хемпшира и Дурока.

Животиње на фарми држе између 17 и 24 месеца и тешке су у просеку око 600 килограма. Када је 2020. године у Швајцарској дозвољено клање на фармама, Дахлерови су то спремно дочекали. То раде уз помоћ мобилних кланица поштујући ригорозне услове.

На фарми годишње закољу 40-ак грла, које одмах одвозе у регионалну кланицу на обраду.

BloombergAdria.com

-То је клање без стреса јер су краве у свом природном окружењу, не отпуштају хормоне страха, а то доприноси квалитету и бољем укусу меса – тврди власник ове фарме.

Дахлерови су изнад штале направили мини-ресторан за посетиоце њихове фарме којима уз обилазак нуде свеже припремљено месо, поврће и пиво.

Килограм меса произведеног на овој фарми кошта у просеку 60-ак евра, а Дахлерови га директно продају ресторанима и појединцима.

Код њих не можете купити само бифтек или филе, на пример, јер су количине ограничене, па се у килограму пакета за продају налази мешавина меса са различитих позиција.

- На нашој фарми искориштавамо сваки део животиње – од носа до репа. Кожа са крава је штављена и предаје се локалним кожарима на даљу обраду, од чега настају торбе, ципеле, лампе, накит и сапун који се такође могу купити код нас – истиче Сеп и закључује – Задовољни смо са овим што имамо и можемо лепо да живимо од свог рада.

Сепов и Магдаленин посао наставиће двојица њихових синова, као што је и он наследио фарму од свог оца.

(Бизпортал)