МИСЛЕ ДА ПАРЕ ПАДАЈУ СА НЕБА: Верица о каријери од пола века

Верица Ракочвић је једна од наших најпризнатијих модних креаторки, а сав свој труд је уложила у каријеру. Није се школовала, али је својим трудном надмашила оне који јесу. 

-Људи то код нас не знају, не знам како је данас али тада када сам ја отишла 1999. године на недељу високе моде у Риму, тада и дуги низ година после тога је јако компликовано, фабрика је организовала прву интернационалну смотру моде у Котору, ја сам била са својом колекцијом, ту је била група италијанских новинара, они су били одушевљени и питали ме да ли бих ја дошла на недељу високе моде у Риму, ја у овом тренутку не могу ни да упоредим ништа са тим тренутком. Сада ми стално стижу понуде за Лондон фасхион wеек и разне фасхион догађаје, не говорим за недеље високе моде него за фасхион wеек."- започела је причу Верица. 

BloombergAdria.com

Модна креаторка је испричала како је изгледао један позив на модну ревију: 

- У Котору је било дизајнера и италијанских новинара, питали су ме да учествујем у недељи високе моде у Риму не знајући ништа, када сам ја рекла ‘да’ онда само добила информацију да морам да платим ПР менаџера, манекене, писту, све у тоталу износи 150.000 марака. Ја сам знала да немам тај новац јер сам све потрошила на модне ревије, бренд, плате, раднике. 40 година имам радњу, првог у месецу ја исплаћујем плате и доприносе радницима… Почело је на жалост бомбардовање, то је било и сирене и нестанак струје, а ми смо имале на Теразијама атеље и дању и ноћу смо радили. Оно што је јако битно ја сам знала да нисам имала појма о високој моди, а у то време Игор Тодоровић је студирао академију за високу моду у Риму, знала сам њега и његовог тату и позвала га да питам колико кошта да он мене научи да се не обрукамо тамо и шта то треба да знам да бих представила себе и своју земљу.

Заувек ће памтити дирљиви моменат када је наоравила ревију посвећену Грачаници: 

- Када је била оштећена Грачаница, ја сам последњих пет хаљина из слојева правила и на својој је била Грачаница, ручно је сликала, девојка Чедомира ћерка ми је сликала на свили, пет манекенки су изашле, имале су као крв у коси, држале су православне свеће у рукама, а када видите хаљину та три нивоа су била као да се љуља Грачаница, а био је и вео исто тако осликана Грачаница тај тренутак, ма не један стан него све што сам имала вреди тај моменат. Када су оне изашле са упаљеним свећама 300-400 људи је устало, аплаудирало и плакало, ја сам хтела да музика буде "Бој на Косову", али нисам могла, саветовали су ме да то не урадим па нисам, и онда пошто је Рамона Бадеску глумица носила славски колач и када је дошла на крај писте она је откинула парче колача и дала жени која је била сва у сузама у публици. Такви тренуци су незборавни, и онда се заборави све материјално.

Верица је истакла да сећања вреде више него новац: 

- Добијете ту статисфакцију и онда дођете у своју земљу и овде кажу ‘Ма она је све то платила, њој је дао овај паре, онај паре, они мисле да се паре деле и падају са неба и у својој несигурности и глупости сам ишла до тога да сам изнајмила билборде на којима су стајале критике свих тих немачких и француских новинара, то сада не бих урадила али пре 30 година сам то урадила и замерам себи то што се правдам јер када се правдате не верујете у то што сте урадили. Ја дуго нисам била свесна да сам много ствари урадила, највише ме освесте деца и Вељко – кажу ми ‘Ти ниси свесна шта си урадила сама у ових 40 година’, ја будем повучена корак назад, али корак и по напред. Та сећања вреде више од аута и станова и свих материјалних глупости.

(Нова)