"Свекар је хтео да иде у социјално да ми одузме децу"

Наша дизајнерка је у свет моде ушла као потпуни аматер, али је била храбра и упорна у намери да оствари свој сан.

- Радила сам као референт за архиву у Заводу за заштиту града Београда, а почела сам да студирам на Филозофском факултету, смер педагогија, па ми се то није свидело и онда сам прешла на дефектологију.

BloombergAdria.com

- То је била виша школа, а када се отворио факултет, већ сам се удала и остала трудна. У међувремену, када је у Београду постојао само један или два бутика, моја другарица Љиљана Перовић је са Ирфаном Менсуром, са којим је била у браку, отворила бутик ‘Змај’. Мени је тада синула идеја да одем из те архиве где сам била канцеларијски мољац и где нисам могла да мрднем психички - испричала је Верица Ракочевић својевремено.

- Сећам се, мој бивши супруг и ја смо отишли код бившег свекра да му кажемо да сам дала отказ, иако имам троје деце. Он је човек полудео и рекао да ће да иде у Центар за социјални рад да нам одузму децу. Ја сам њему само рекла да ми позајми новац и да ћу му тај новац вратити. Тако је и било - присетила је тада.

- Радњу сам отворила 23. новембра 1983. године у 16 часова и прва муштерија ми је била жена Вељка Кадијевића, она је тада купила моју четворогодишњу плату - присетила се дизајнерка.

BloombergAdria.com

- Бранка Шекуларац је имала бутик и ја сам је питала где купује материјал, а она није хтела да ми каже. Потом сам отишла у Милано са две италијанске речи и у прву радњу где стоје материјали. Када сам видела цене, да је то по 100-200 марака, а ја код себе имам укупно 5.000-6.000 марака, почела сам да плачем. Он мене пита нешто на италијанском, а ја не разумем, питам га на француском да ли ме разуме и срећа разумео је. Објаснила сам му да отварам бутик и да ми требају материјали, он ми је дао адресу где да одем и купим и да се то купује на велико. Након седам година од постојања радње, позвала ме је менаџерка једног хотела и питала ме да ли желим да направим модну ревију, тачније да направим униформе за хотел. Замислите то лудило у глави, једно дете ми је мало, друго иде у обданиште, треће улази у пубертет. Мене и данас моја сестра пита: ‘Како си ти уопште жива и како дишеш?’, после свега што сам прошла - испричала је Верица тада.

(Нова)