Наташа се присетила дана када је осмислила овај пројекат и како је знала да ће то бити оно што ће привући публику: 

- То је трајало годину дана када сам била и без посла. Дуго сам и желела да направим нешто сама. Данима сам размишљала, гледала сам све могуће стране емисије, па сам схватила да то што иде у иностранству не значи да ће аутоматски да прође код нас. Онда сам прилагођавала те неке ствари нашем менталитету. Сећам се тог тренутка и било ме је ужасно страх. До тада сам долазила на посао, неко други ти организује и емисију и сценарио и ти све то добијеш на готово. Мало научиш текста, издекламујеш и ОК. Овде је сада огромна одговорност била на мени. Ја смишљам концепт, шта ће бити у тој емисији, о чему ће да се прича… Била ме је обузела ужасна зебња и страх. Сећам се да сам се једне ноћи пробудила, мислим да сам била у некаквом магновењу, као да ми је неки глас одозго дошао и говорио ми само да будем храбра. То ми је једино фалило, и након тога одлучила сам да идем да се суочим са свим тим, па како буде буде – открила је.

Иако је имала страх од своје почетне идеје, имала је подршку мужа који ради као продуцент: 

- Осим тога што сам онако храбро скочила у воду, подршка ми је био муж, који ми је додуше рекао да иако је продуцент, да он о томе што ја хоћу да радим не зна ништа. „То је нешто потпуно женски и ја ту не могу да те саветујем ни да ли је то добро или не, да ли би то људи гледали или не би, као и на који начин да се направи та емисија“. Јер просто, он је класичан мушкарац, како бих рекла. Рекао ми је само да ће да ме подржава и да ми говори „можеш. можеш, можеш“, али мени је то много значило. Да није био од оних који би рекли шта ће ми то, а има на жалост често таквих примера у друштву. Он је био потпуна супротност. Био је у фазону "Пробај, ја сам ту уз тебе". Та подршка ми значи и дан данас – искрена је Наташа.