Праисторијски "инжењери" били ПАМЕТНИЈИ него што се мислило

Мегалит Менга у јужној Шпанији који датира између 3600. и 3800. године пре нове ере изгледа да је изграђен уз разумевање геологије и физике.

У праисторијској Европи, изградња великих мегалита представља еру великих технолошких иновација, јер укључује сложене форме инжењеринга и креативног генија, без премца.

Мегалити представљају најранији облик монументалне камене архитектуре. Најраније мегалитске гробнице појавиле су се у Француској у 5. миленијуму пре нове ере.

Менга је најстарији од осталих великих долмена у Иберији. Највећи камен на овом долмену је има тежеину од 150 тона. То је уједно и највећи камен икада померен у Иберији.

Истраживање које је објављено у часопису Сциенце Адванцес, предлаже потпуно иновативно тумачење како је овај колосални споменик изграђен.

Напредно знање за изградњу мегалита Менга

Чини се да су људи из неолита разумели софистициране концепте науке, као што су физика и геологија. И да су искористли ово знање за изградњу мегалитског споменика у јужној Шпанији.

Менга долмен је изграђен од 32 велика камена. Најтежи камен има невероватних 150 тона. Долмен је око 25 м дужине, са максималном ширином од око 6 метара. Висина на улазу у долмен износила је 2,5 м, а на задњем дијелу око 3,5 м.

Према истраживачима, праисторијски долмен изградили су наши древни преци јако давно, али су били и тек како паметнији.

Данас не постоји инжењер који би знао да изгради овакав споменик са истим доступним ресурсима и алатима, какве су људи користили пре 6.000 година.

Анализа камења коришћеног за стварање долмена открила је да је вероватно узето из каменолома око 850 метара југозападно од Менге. То није огромна раздаљина да бисте превезли читаву гомилу стена, посебно када је низбрдо. Али је вредно пажње из дубљег разлога.

BloombergAdria.com

Камен из тог краја је мекан, па се са њим на путу до Менге морало пажљиво поступати. На једном месту, мегалити су постављени дубоко у земљу под углом, како би се на најбољи начин искористила њихова физичка својства и могућности.

“Укратко, употреба ових оближњих стена говори нам много више од материјала који су древни градитељи морали да употребе. То показује да су имали „дубоко знање о својствима (и локацији) стена доступних у региону. Али и о појмовима елементарне физике”, написали су аутори.

Спроведена је хидроизолација како се не би камен уништавао због ерозије, кише и снијега.

Наши преци су су знали шта раде

Међутим, право достигнуће јесте посљедњи, горњи камен. Најтежи камен је благо конвексан, то је „према нашем сазнању, прва камена конструкција коју је изградио човек и која функционише као свод за растераћење“, пише тим.

Менга је много више од самог подсећања на нашу историју. То је сведочанство домишљатости и знања наших предака, чак и у доба када математика и наука нису нужно биле формализоване. https://www.youtube.com/watch?v=nhL91BjdRxc

И док је поштено истаћи да ништа од овога није доказиво, могло би бити да су све ове одлуке заправо резултат случајности или когнитивних пристрасности археолога.

“Немогуће је разумјети како је тако софистициран споменик као што је Менга саграђен између 3800. и 3600. пре нове ере, а да се не прибегне појму „ране науке“. Посебно имајући у виду да до данас у Иберији није пронађен ниједан преседан који би указивао на постепену, стабилну повећање развоја инжењерске експертизе путем покушаја и грешака”, пише у раду.

У сваком случају, јасно је да су наши преци знали шта и како да раде.

“Укључивање напредног знања у области геологије, физике, геометрије и астрономије показује да Менга представља не само подвиг раног инжењеринга већ и значајан корак у напретку људске науке”, закључују они.

(Бука)