ХТЕО ДА МУ ПОМОГНЕМ,ОН ДА МЕ УБИЈЕ Исповест рањеног жандарма

Овако у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" како се сада осећа одговара жандарм Милош Јевремовић, којег је 29. јуна ове године док је обезбеђивао Амбасаду Израела у Београду стрелом из самострела у врат упуцао исламски терориста Милош Салахудин Жујовић.

Како каже, за сада нема назнака када ће на посао, али се нада брзом повратку и да са колегама одговори на будуће задатке, који би били много лепши. За дан када је тешко рањен успео да одреагује и ликвидира терористу, открива да је био као и сваки други.

- Дошао сам на посао и одрадио пола смене. Он је човек пришао да ме пита за музеј у близини и ја сам му љубазно одговорио да не ради, јер је била субота. Он је промрмљао нешто и ја сам разумео да ми се захвалио.

Није ми био сумњив. Имао је дужу браду, то ми је било чудније, али риђу па сам на тренутак помислио да је странац, јер је говорио чудан српски. Носио је хируршку маску преко браде, али ми ни она није била сумњива, јер сам мислио да је странац, а они су мало необичнији од нас око тих правила за корону. Ништа ми то није било чудно, јер свакодневно нам људи прилазе са разним питањима - прича жандарм Јевремовић.

Он каже да је био у кућици и да је са, касније ће се испоставити исламским екстремистом, разговарао кроз отворена врата, а потом се вратио унутра.

- Прошло је неколико минута и видео сам га да поново прилази кућици. Уочио сам да носи неку кесу. Отворио сам опет врата и питао га да ли му је потребна још нека помоћ. Он је пришао неких метар, метар и по од кућице, подигао ту кесу и из ње испалио хитац, који ме је погодио у десну страну врата. Није ми ништа рекао. Тај тренутак ћу памтити цео живот.

Тренутни шок, јак ударац који ме је затетурао. Нисам пао, али ме одбацило, јер је било из близине. То су моменти када се после шока, мозак избистри, дигне вам се адреналин и делујете како процедура налаже да отклоните опасност, напад на себе и околину - објашњава Јевремовић.

Рана га је, каже, заболела, али захваљујући тренинзима и обуци у Жандармерији дошао је до одговарајућих вештина, да мора да реагује и ни о чему другом не размишља осим да отклони претњу.

- Успео сам да га елиминишем, што се каже нашим терминима - наводи жандарм.

- Тада сам сео на под кућице и трудио се да се не померам, знајући да имам стрелу у врату, да не бих погоршао стање. Смиреност је ту пресудила.

У то време супруга је била код његових родитеља и звала је колегу који је сазнао да се рањени Јевремовић налази у Ургентном центру.

- Они су дошли тамо и чекали вести о мени. Било им је јако стресно, плакали су, знајући шта је све могло да се деси, и да сам био животно угрожен - прича Јевремовић.

- Лекари су рекли да сам имао срећу што стрела није оштетила артерију. Доктор је рекао, да када је отворио, видео је да је врх стреле буквално био наслоњен на артерију и да је вежбао да тако постави стрелу да би је закачио. Богу само могу да се захвалим да је тако било.

Сада се каже труди да из тога извуче снагу да се даље бори кроз живот. Не размишља о том догађају и да је био близу смрти.

- Гледам позитивно и идем напред. Не плашим се освете. Министарство унутрашњих послова увек има проценат опрезности. Ми смо увежбани и утренирани. Лично се не плашим освете или неког поновног сусрета са екстремистима.

Жандарм Јевремовић каже да га из Исламске заједнице ни из Београда, ни из Новог Пазара нико није контактирао везано за напад, али је чуо да су тај чин осудили преко медија.

- Мислим да напад нема никакве везе са вером, већ је дело појединца - каже Јевремовић, којег је током десетодневног боравка у болници посетио тадашњи амбасадор Израела са нашим министром полиције Ивицом Дачићем и пружили су му подршку и захвалност која му је, како каже, значила.