Човек њеног живота се утопио, глумица до смрти носила црнину

Глумица Соња Савић оставила је дубок траг у југословенској и српској кинематографији, а само нека остварења у којима ју је публика с ових простора заволела су "Шећерна водица", "Браћа по матери", "Мајстор и Шампита"...

Рођена је 15. септембра 1961. у Чачку,  Иза ње су остали бројни филмови и серије у којима је играла и који нас увек изнова подсећају на њен таленат.

Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму "Лептиров облак" 1977. године. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду 1982. године у класи професора Миње Дедића.

BloombergAdria.com

Њен приватни живот имао је много успона и падова, одбацивала је све табуе, оштро је критиковала свако лицемерје и према њеним речима, општу чамотињу и жабокречину културног естаблишмента.

Њен крај је био трагичан - пронађена је мртва у стану у којем је од намештаја био само душек. Лежала је на душеку, окружена шприцевима, а истрагом је утврђено да је преминула од превелике дозе наркотика. Имала је само 43. године.

Њена животна прича је била тешка. Љубав њеног живота био је џез пијаниста, Влајко Лалић.

BloombergAdria.com

Њих двоје су се упознали док је Соња била још тинејџерка. Сви су знали да је она маштала да ће се за њега удати и да ће му изродити децу. Све се преокренуло након његове преране смрти 1990. године, када се, усред олује, утопио на једрењу.

"Док сам била млада, често сам замишљала како ћу имати брак и породицу са човеком кога бескрајно волим и коме ћу се потпуно посветити. Имала сам велику љубав. Откако је он отишао из мог живота, када сам имала двадесет девет година, себе сматрам удовицом", говорила је Соња.

Она је месецима касније била у депресији због Лалићеве смрти. Недуго након тога, отишла је у Словенију, где је провела наредних десет година, а по повратку у Србију вратила се глуми, али то је било далеко мање запажено у поређењу са периодом након Влајкове смрти.

BloombergAdria.com

Влајко Лалић је био клавириста инспирисан џез нотама седамдесетих и осамдесетих година. Прогнозирали су му сјајну каријеру, баш као и Соњи, да није млад страдао у бродолому, спашавајући другове, између Венеције и Ровиња.

Соња је пронађена мртва 2008. године, у Курсулиној улици, у свом стану, на Врачару. Званични извештај обдукције показао је да је Соња преминула услед превелике дозе наркотика, а информација која је дубоко потресла јавност јесте да је Соња пронађена у стану који, осим прљавог душека, није имао други намештај.

Сахрањена је 25. септембра у селу Доња Горевница крај Мрчајеваца, на сахрану је дошла Дара Ранчић, којој је Соња држала часове, а осталих колега и јавних личности других професија није било. То се правдало на разне начине. Од тога да су Соњу сви заборавити до тога да нису били обавештени о датуму и месту сахране.

(Курир)