"Откако у БГ има добрих ћевапа не фали ми ништа из Сарајева"

Пре четири деценије он је наступио са својим бендом "Забрањено пушење", а у петак вече ће хитове ове некада врло популарне групе изводити поново, старој, али и некој новој публици. Био је један од припадника култне сарајевске емисије "Топ листа надреалиста", аутор је серије "Сложна браћа", а велика му је жеља и да екранизује своју последњу књигу "Солунска 28".

- Десиле су се велике промене. Рокенрол више није доминантан фактор у одрастању генерација. Некада је од својих следбеника тражио да промене начин живота, али данас то више није случај. Сада неке друге музичке форме пуне сале. Рок музика се полако сели у музеј. И у свету и код нас постоје кав(е)р бендови у који ће преносити неку бакљу музике. Немамо шансе да чујемо како Шопен свира Ноктурно број 9, али можемо да чујемо како тај Ноктурно свира Иво Погорелић. На време сам схватио да рокенрол изумире и прешао сам у књижевност (смех). Она не може да изумре и трајаће колико и човечанство. Исто као и музика - почео је разговор са новинарима Карајлић.

Музичар је сигуран у то да нико не може гарантовати шта ће бити популарно за десетак година.

BloombergAdria.com

- То ће бити нека музика басова и гитаре, може неки електропоп. Константно је једино то да време увек изнедри оно што је квалитетно. Чињеница да у Нишу наступам после 40 година знак је да је оно што смо некада радили, квалитетно - рекао је Неле, не скривајући ни своје мишљење о новокомпонованој музици.

- Ценим свачији труд. Можда то не могу да слушам ни три секунде, али никога не омаловажавам. Ми смо живели рокенрол живот. А Пријовићка, на пример, не тражи од своје публике да живи њен живот. Нити Тејлор Свифт. А њих две су најбољи пример популарне музике. А ако се узме на пример Бијело дугме или Ролинг Стонси, сви смо некада били дубоко у том покрету и свима нам је било важно да се поистовећујемо с извођачима, да живимо њихове животе. Да нам то буде way of life (начин живота). Е, сад Прија не може бити ничији начин живота, али је зато веома популарна и публика јој пуни дворане исто као нама пре 40 година. Шта ће с њом бити за још четири деценије, видећемо - искрен је био музичар.

BloombergAdria.com

На питање шта му највише недостаје из Сарајева, с осмехом је рекао:

- Откако је отворена једна ћевабџиница у Београду, више ми из Сарајева ништа не треба! (осмех). Шалим се, често сам на вези са пријатељима из Сарајева, са мојим Надреалистима. Договарамо се око посла, а чујемо се и када је нажалост, о некој тужној ствари реч. Имам доста пријатеља угоститеља, спортиста... Не правим разлику да ли неко зове из Сарајева или из Ниша. Знам да сам дао неки имиџ том граду и јасна су ваша питања, али ја дуже живим у Београду него у Сарајеву, чак и технички. Сарајево је сада свуда по свету. Највише је у Торонту, има га у Бечу, у Аустралији, Шведској. И ту има много више оних из Сарајева, а које ја знам, од оних који су остали у самом граду. У граду је 10, а у овим градовима хиљаду - истакао је Неле.

Мада су иза њега деценије рада, није све остварио.

BloombergAdria.com

- Велика ми је жеља да снимим серију о свом првом делу "Солунска 28. Мислим да би та серија била нешто потпуно ново на нашим телевизијама. Ушла би међу публику као што је књига то успела. Лакше је да те народ гледа него да те чита. Надам се да ће у наредних 30 година, колико још имам намеру да живим, доћи у ситуацију да то снимим. Има времена, млади смо - с осмехом је закључио Карајлић.

(Курир)