Извор:Фото: Н. Фифић, Профимедиа

Када се стављају зимске гуме?

Извор: Нпортал

22.09.2024.

16:47

ПО Закону, у обавези сте да имате све четири зимске гуме са ознаком М+С (МС, М-С или М&С) у периоду од 1. новембра до 1. априла, а при томе шара на гумама не сме да има дубину мању од 4 милиметра.

Од 1. новембра, на вашем аутомобилу треба да имате зимске гуме, па све до 1. априла, како је то прописано Законом о безбедности саобраћаја. Толеранција постоји уколико нема задржаног снега и леда на коловозу. Али, да ли да их стављате већ сада с обзиром на то да су пред нама још неко време високе температуре за ово доба године, колико кошта замена, али и куповина нових гума, зашто је безбедно зими возити са зимским гумама чак иако нема снега... Све детаљно у наставку текста.

По Закону, у обавези сте да имате све четири зимске гуме са ознаком М+С (МС, М-С или М&С) у периоду од 1. новембра до 1. априла, а при томе шара на гумама не сме да има дубину мању од 4 милиметра.

Од 1. новембра важи и законска одредба која се тиче поседовања зимске опреме, а у њу, сем одговарајућих гума, спадају и ланци за снег које користите на деловима пута где је знаком јасно обележена њихова употреба по снегу.

Важно је и каква је температура, а не само да ли има снега
Иначе, када говоримо о зимским гумама, закон не налаже као обавезу да их користимо уколико на путу нема снега, леда или поледице и казну нећете платити. То значи да возачи у периоду од 1. новембра до 1. априла могу да возе и на летњим гумама ако су путеви суви. Ипак, саветује се да је најбоље да током читавог наведеног периода на возилу имате адекватне гуме и за то постоје разлози.

Снег, лед и поледица нису једини разлози зашто бисте летње гуме на свом аутомобилу заменили зимским. Битна је и температура ваздуха, а стручњаци се углавном слажу у томе да је 7 степени Целзијуса температура која би требало да послужи као одредница када треба мењати гуме.

BloombergAdria.com

 

Зима може да буде и сува, без много падавина, али са доста ледених дана, када се температура уопште не пење изнад нуле. У таквим околностима, иако законодавац не инсистира, било би разумно возити се на зимским пнеуматицима.

Зашто летње не треба имати зими: Све детаљно
Наиме, како објашњавају саобраћајни стручњаци, осим што има другачије шаре на газној површини, зимска гума се од летње разликује и по томе што је израђена од другачије смеше. Разлог је да се на ниским температурама не би превише стврднула и како би пружила боље пријањање за асфалт. Тада је краћи зауставни пут приликом кочења, као и боље понашање возила приликом нагле промене правца и у кривинама.

Агенција за безбедност саобраћаја наводи да су зимски пнеуматици препоручљиви и када су коловози суви, ако су температуре ниже од седам степени.

Међутим, многи се сада са разлогом питају да ли да стављамо зимске гуме сада, када су температуре од око 20 степени. Температуре ваздуха ће у Београду и наредних дана бити око тог подеока када су у питању максималне дневне, јутарње ће бити између 9 и 14...

Али, Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја, напомиње да - "температура коловоза може да буде знатно нижа од спољне".

Ево зашто зими свакако треба има зимске гуме. "На температурама нижим од 7 степени Целзијусових, летње гуме губе своју најважнију карактеристику – добро пријањање. Њихов зауставни пут приликом кочења је и до два пута дужи од уобичајеног трага који остављају зимски пнеуматици" – упозоравају у Агенцији за безбедност саобраћаја.

Како објашњавају саобраћајни експерти, чак и при брзини од само 30 км/х по снегу зауставићете се неколико метара даље са летњим него са зимским гумама при изненадном кочењу, на пример, када вам на коловоз “излети” пешак. Како су показали тестови таквог кочења на леду, са летњим гумама, при брзини од 30км/х, зауставни пут кочења износи 68 метара, док је са зимским гумама 57 метара, што није нимало занемарљива разлика.

Према анализи сајта интернет-продаја-гума.цом осам је најбитнијих разлога због чега је важно имати зимске гуме на возилу, па их преносимо у целини.

Од краћег кочионог пута до избегавање казне
Краћи кочиони пут по снегу

Првенствено због дубине и облика шаре, али и смеше од које је направљена, зимска гума много боље кочи по снегу. Небројени тестови потврдили су да разлика у односу на летње гуме може да буде заиста драстична.

Краћи кочиони пут по сувом асфалту

Док су дубина и облик шаре важнији за понашање по снегу и леду, смеша од које је зимска гума направљена „главна“ је када су у питању њене карактеристике по сувом асфалту. Летње гуме су израђене од мешавине која се одлично понаша при високим температурама, али се зато зими стврдну и веома лоше коче и скрећу чак и на апсолутно сувом асфалту при ниским температурама. Зимске гуме су направљене од мекше смеше, која задржава добре карактеристике и када температура оде испод нуле.

Губитак контроле

Погон на свим точковима и ЕСП (систем за контролу стабилности) од слабе су помоћи ако одлучите да са летњим гумама возите у зимским условима, а то посебно важи за власнике атрактивних џипова, СУВ-ова и кросовера са широким нископрофилним гумама. Наиме, ако гума нема добар контакт са подлогом, најсофистициранији систем за контролу стабилности или погон на свим точковима не могу много да помогну.

Заглављивање у снегу

Пао је снег, а ви возите на летњим гумама. Док сте на очишћеном и сољу и ризлом посутом путу, све је лако. Али, ако сте се затекли на делу пута или улице која је неочишћена, или покушате да се паркирате на неочишћено паркинг место, следи агонија јер се точкови једноставно врте у “празно”. А тек када изађете из насеља - безграничан је број сценарија у којима због летњих гума можете да се заглавите у некој недођији, док би са са зимским гумама у истој ситуацији наставили пут без проблема.

Лакше кретање из места у тешким условима

Захваљујући облику и дубини шаре, као и одговарајућој смеши од које су направљене, са зимским гумама ауто ће много лакше кретати из места по снегу и леду, нарочито ако је реч о узбрдици. Летње гуме су неупоредиво склоније проклизавању при кретању из места, а од велике помоћи неће бити ни АСР или ТЦС системи који служе да спрече проклизавање погонских точкова. Они ће „гушити“ мотор или наизменично кочити точкове који проклизавају како би обезбедили покретање из места, али ће се на равном поприлично намучити, док ће се на узбрдици покривеној снегом понашати тако да ће возач помислити да се ауто покварио.

Пошто ће аутомобил са зимским гумама боље кочити и по снегу и по сувом асфалту, много је мања шанса да ћете ударити други аутомобил или пешака. Понекад, ако успете да се зауставите само пола метра раније, то за пешака може да значи разлику између живота и смрти. Што се тиче ударања других возила, новији аутомобили су тако направљени да штета може да буде огромна чак и при благом удесу при малој брзини.

Колико кошта монтажа

Цена монтаже зимских гума, као и приликом куповине, опет зависи од свих аспеката величине гуме, укључујући и то да ли су фелне челичне или алуминијумске. У београдским сервисима најчешће цене су од 750 до 1.500 динара по точку, док у унутрашњости Србије вулканизери овај посао раде у интервалу од 2.400 за све четири мале, до 4.200 динара за све четири велике гуме.

Колико кошта "хотел за гуме"

Када сте коначно купили и намонтирали зимске пнеуматике, можда вас очекује још један трошак, у случају да немате довољно сопственог простора за депоновање скинутих летњих гума. Ту су, у том случају, све популарнији “хотели за гуме”, који представљају заштићен простор који омогућава безбедно складиштење, чување и професионално одржавање вансезонских гума и комплет точкова. Цена те услуге, судећи по интернет објавама, најчешће се креће од 100 до 150 динара са урачунатим ПДВ-ом месечно за једну гуму, односно од 150 до 180 динара са ПДВ-ом, уколико “хотелу” морате да поверите цео точак.

А колике су казне

Ако, пак, све ове трошкове једноставно избегнете и у периоду од 1. новембра до 1. априла се на улици или путу нађете у аутомобилу са летњим гумама, а коловоз којим се крећете није сув, може вас очекивати казна од 10.000 до 20.000 динара, ако сте одговорно лице казна је од 6.000 до 50.000 динара, док је казна за правно лице у распону од 60.000 до чак 800.000 динара!

(Блиц)