Српкиња пренела славу на ћерку, доживела осуду села

Слава је најстарији непрекинути српски обичај. Слава је заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божији благослов и заштитник свих укућана, нарочито деце. Зато се саветује свим младима који заснивају своје породице да преузму славу од оца или да одаберу властито крсно име.

Традиционалан обичај је да се крсна слава преноси са колена на колено, са оца на сина, како би на основу дугог низа наследства лако могло да се повеже које породице потичу од истог претка. Па тако се налаже да ако се синови ожене и остану у очевој кући, онда сви заједно настављају да славе истог свеца, међутим, ако један син заснује своју породицу у другој кући, он треба у свом дому да има сопствену славу.

Али шта је са породицама у којима нема мушких потомака. На ову ситуацију је наишла Д. Ј. која је испричала како су њена мајка и сестре решиле "проблем" преноса славе и како је њихова жеља да наставе породичну традицију прихваћена у руралној средини у којој славе своју породичну славу.

BloombergAdria.com

- С обзиром на то да имам три сестре, које су доста старије од мене, ја сам остала са породицом у кући. Након неког времена, тата је преминуо пре него што је предао славу другој особи, те је мама из страха, да се нешто не догоди и "кућа остане без слављеника", исту пренела мени, што је било у реду са сестрама. Свештеник, којег је мама контактирала је све то одобрио, и био је присутан током предавања, али је напоменуо да иако је он у реду са тим, нека свештена лица ипак сматрају да су синови ти који исључиво могу да добију титулу "носиоца славе", рекла је Д. Ј.

Иако каже да им је свима у то одмах у старту било чудно, нису предавале велики значај, јер нема смисла да кућа остане без слављеника само зато што није било мушког наследика.

BloombergAdria.com

- Ипак, добили смо велику осуду околине, углавном од старијих мештана. Иако сам годинама носила колач у цркву, то нико није осуђивао, али комшије су, након што се мама похвалила да јој је коначно лакше јер се слава неће угасити, кренули са негативним коментарима. "Па како си пренела славу кад немаш сина?", "То не важи, тај свештеник нема појма", "Немаш ти слављеника, па имаш четири ћерке, то би већ требало да знаш?", "Како је било који свештеник то дозволио?"...

Иако се пита "ко је тачно и када дефинисао да искључиво мушкарци могу носити титулу наследника" и одговара да она то не зна, нема намеру да одустане од породичне традиције.

- Ја уредно славим своју славу са гостима, палим свећу и са највећом радошћу носим колач у цркву, некада као члан породице, сада као слављеник - закључује Д. Ј.

(Она)