Извор:Фото: Википедија, Схуттерстоцк, Профимедиа

Како су муслимани у Југи празновали хришћанске свеце?

Извор: Нпортал

27.09.2024.

13:58

У ПРЕДРАТНОМ листу Правда из 1938. године, пронашли смо текст у којем се наводи како су муслимани пре рата празновали српске велике свеце.

Лист Правда дан пре 80 година на насловној страни доноси само наслове из дешавања у свету, али на унутрашњим странама новинама је и занимљив наслов „Како и зашто наши Муслимани празнују неке наше хришћанске свеце“.

Ова прича Правде је из Босанског Шамца, а, како се наводи, као појава је заступљено у целој Босни.

BloombergAdria.com

„Већ и само порекло, а и заједничко живљење уз то, учинили су да наши муслимани нису могли да се отму од извесних примеса веровања која су исповедала и исповедају њихова истокрвна но разноверна браћа. То је још јачано и обичним дејством једне вере на другу, честим додирним тачкама у учењима тих религија и људском слабошћу. Исход ових укратко напоменутих сила је тај да су у крајевима где живе наши муслимани може да опази једна појава која је у целости занимљива, чак и у научном погледу“, почетак је овог текста из 1938. године.

Правда пише да „наши муслимани“ празнују поједине, одређене хришћанске свеце и то претежно из православног календара. Муслимани који одају нарочито поштовање неким хришћанским празницима чине то отворено, стално и према одређеним светитељима. Непосредан узрок је, као и свим вероисповестнма, страх од божанства, а посредан сујеверје да ће се извесне незгоде и несреће отклонити ако се ода пошта свецу.

BloombergAdria.com

„У празничне дане се не ради. То је у свим религијама. Али хришћани сматрају да је и за иноверце грехота ако раде у хришћанске празничне дане. Познат је случај са једним муслиманом Исметом из Градашца који је на Св. Прокопија радио у пољу, па му се запалио стрв (сва жита), изгорели му кућа, жена и деца. Он је тад прокукао: „Влашко Прокопије што ми кућу раскопа, а децу покопа!…“ И стално се распитује кад ће доћи тај светац, па тог дана не ради никакав посао и празнује га као прави хришћанин“, истиче се у тексту.

Наводи се да се и једном другом бегу десио сличан, али мање свиреп, случај. Наиме, на дан Огњене Марије говорио је да му се ради. И догодило се да му изгори тог дана све сено које је накупио на многим својим ливадама. Отада је Огњена Марија за њега празник.

BloombergAdria.com

Даље се додаје да се прича се и за Абдагу Абдагића из Бушевића – Села код Кулен-Вакуфа следећи догађај: На Илиндан наручио рају да жање пшеницу. Био је леп сунчан дан. Раја га одговарала од тога, те како је светац, те да је грехота. Он ипак натера на рад. Око подне се изненада дигао ветар и разнео све пожњевено жито. Од тога дана ага поштује Св. Илију.

„Из других мотива се уважавају још неки хришћански празници. Те појаве су некад локалне, различне и друкчије образложене. Највише их шире жене. Муслимани верују у зачеће и рођење Христово, за Божић испеку маслиницу (чесницу) и ћурана. Воде рачуна даље о Благовестима, Ђурђевдану, Митровдану. Од католичких светаца изгледа једино да празнују Св. Анту. Св. Анти приносе жртве и католици и православни и муслимани. У Сарајеву није ретка појава да се у цркви Св. Анте виде на богослужењу и скрушене муслиманке“, пише Правда.

(Стил/Правда)