ОТИШАО ВЕЛИКАН: Преминуо легендарни певач и глумац

Мекфарланд је рекла да је Кристоферсон преминуо мирно, окружен породицом. Није наведен узрок смрти.

Почевши од касних 1960-их, Кристоферсон, родом из Браунсвила, Тексас, написао је кантри и рок класике као што су „Sunday Mornin' Comin' Down“, „Help Me Make it Through the Night“, „For the Good Times“ и „Me and Bobby McGee“. Иако је био певач, многе његове песме су постале познате у извођењу других уметника, попут Реја Прајса који је певао „For the Good Times“ или Џенис Џоплин која је отпевала „Me and Bobby McGee“.

Глумио је заједно са Елен Берстин у филму Мартина Скорсезеа из 1974. „Alice Doesn't Live Here Anymore“, затим са Барбром Стрејсенд у филму „A Star is Born“ из 1976. и са Веслијем Снајпсом у Марвеловом филму „Blade“ из 1998.

Кристоферсон, који је знао да рецитује Вилијама Блејка напамет, уткао је сложене текстове о усамљености и нежној романтици у популарну кантри музику. Са својом дугом косом, звонастим панталонама и песмама под утицајем Боба Дилана, представљао је нову генерацију кантри кантаутора, заједно са Вилијем Нелсоном, Џоном Прајном и Томом Т. Холом.

„Нема бољег живог кантаутора од Криса Кристоферсона“, рекао је Нелсон на церемонији доделе БМИ награда 2009. „Све што напише постане стандард, и сви ћемо морати да живимо с тим.“

Кристоферсон се повукао са сцене и из студија 2021. године, повремено се појављујући као гост на сцени, укључујући наступ са ћерком Џонија Кеша Розан на прослави Нелсоновог 90. рођендана у Холивуд Боулу 2023. године. Заједно су отпевали „Loving Her Was Easier (Than Anything I'll Ever Do Again)“, песму која је била хит за Кристоферсона и стални део Нелсонових наступа уживо.

Нелсон и Кристоферсон су се придружили Џонију Кешу и Вејлону Џенингсу како би створили кантри супергрупу „The Highwaymen“ средином 1980-их.

Кристоферсон је био успешан боксер, звезда рагбија и америчког фудбала на колеџу; стекао је мастер диплому из енглеског језика на Мертон колеџу Универзитета Оксфорд у Енглеској; и био је пилот хеликоптера као капетан у америчкој војсци, али је одбио понуду да предаје на Војној академији САД у Вест Поинту, Њујорк, како би се посветио писању песама у Нешвилу. Надајући се пробоју у индустрији, радио је као део радног времена као чистач у студију Колумбиа Рекордс  1966. године, када је Боб Дилан снимао албум „Blonde on Blonde“.

Током година, легенде о Кристоферсону су надмашиле стварност. Кеш је волео да препричава преувеличану причу о томе како је Кристоферсон слетео хеликоптером на његов травњак да му преда снимак песме „Sunday Mornin' Comin' Down“ са пивом у једној руци. Кристоферсон је, међутим, у интервјуима говорио да, иако је слетео хеликоптером код Кеша, он тада није био код куће, а демо снимак је била песма коју нико никада није снимио.

У интервјуу из 2006. године рекао је да можда не би имао каријеру без Кеша.

„Руковање с њим док сам још био у војсци иза сцене на Гранд Оле Опрy био је тренутак када сам одлучио да се вратим“, рекао је Кристоферсон. „Било је електрично. Узео ме је под своје крило пре него што је снимио било коју моју песму. Снимио је моју прву плочу која је постала хит године. Довео ме је први пут на сцену.“

Једна од његових најпознатијих песама, „Me and Bobby McGee“, настала је на основу препоруке оснивача Монјумент Рекордс, Фреда Фостера. Кристоферсон је рекао да је био инспирисан да напише текст о мушкарцу и жени на путу након што је погледао филм Федерика Фелинија „La Strada“.

Џенис Џоплин, која је била блиска с Кристоферсоном, променила је текст песме, претворивши Бобија у мушкарца и снимила своју верзију само неколико дана пре него што је умрла 1970. године од предозирања дрогом. Песма је постхумно постала хит број 1 за Џоплин.

Међу хитовима које је Кристоферсон снимио су „Watch Closely Now“, „Desperados Waiting for a Train“, „A Song I'd Like to Sing“ и „Jesus Was a Capricorn“.

Године 1973. оженио се кантауторком Ритом Кулиџ и заједно су имали успешну дует каријеру, освојивши две Греми награде. Развели су се 1980. године.

Формирање групе Highwaymen, са Нелсоном, Кешом и Џенингсом, било је кључни тренутак у његовој каријери као извођача.

„Мислим да сам се разликовао од других по томе што сам ушао у то као њихов фан“, рекао је Кристоферсон 2005. године. „Када сам дошао у Нешвил, они су већ били моји хероји. Бити не само снимљен од стране њих, већ и бити њихов пријатељ, било је нестварно. Као да видиш своје лице на Маунт Рашмору.“

Бенд је објавио само три албума између 1985. и 1995. године. Џенингс је преминуо 2002, а Кеш годину дана касније. Кристоферсон је рекао 2005. године да су постојале идеје о поновном окупљању групе са другим уметницима, али није мислио да би то било исто.

Кристоферсонове политички оштре песме понекад би му умањиле популарност, нарочито крајем 1980-их. Његов албум из 1989. „Third World Warrior“ фокусирао се на Централну Америку и америчку политику, али су критичари и обожаваоци били мање одушевљени песмама са политичким темама.

Холивуд је можда спасао његову музичку каријеру. Наставио је да буде присутан кроз своје филмске и ТВ улоге чак и када није могао себи да приушти турнеје са целим бендом.

Кристоферсонова прва филмска улога била је у филму Дениса Хопера „The Last Movie“ из 1971. године.

Имао је склоност према вестернима и користио је свој храпави глас да тумачи атрактивне, сталожене главне ликове. Био је љубавни интерес Елен Берстин у филму „Alice Doesn't Live Here Anymore“, где је играо грубог, али згодног партнера, и трагичну рок звезду у турбулентној вези са Барбром Стрејсенд у филму „A Star Is Born“, улогу коју је поновио Бредли Купер у римејку из 2018. године.

Тумачио је младог одметника у филму „Pat Garrett and Billy the Kid“ из 1973. године, који је режирао Сем Пекинпо, возача камиона у истог режисера у филму „Convoy“ из 1978. године, као и корумпираног шерифа у филму „Лоне Стар“ из 1996, редитеља Џона Сејлза. Такође је глумио у једном од највећих финансијских промашаја Холивуда, вестерну „Heaven’s Gate“ из 1980. године, који је премашио буџет за десетине милиона долара.

У ретком појављивању у суперхеројском филму, играо је ментора ловца на вампире Веслија Снајпса у филму „Blade“.

У интервјуу за Associated Press из 2006. године описао је како је добио своје прве глумачке улоге док је наступао у Лос Анђелесу.

„Једноставно се десило да је мој први професионални наступ био у клубу Троубадоур у Лос Анђелесу, где сам био предгрупа Линди Ронстадт“, рекао је Кристоферсон. „Роберт Хилбурн (музички критичар Лос Анђелес Тајмса) написао је фантастичну рецензију и концерт је продужен на недељу дана“, рекао је Кристоферсон. „Долазило је много филмских људи и почео сам да добијам филмске понуде без икаквог искуства. Наравно, нисам имао ни искуство у наступима.“

(Телеграф)