КО ЈЕ БИЛА АНДРИЋЕВА ЖЕНА? У серији је игра заносна Сарајка

У серији "Нобеловац" су се у улогама Ива Андрића и Милице Бабић нашли Тихомир Станић и Селма Алиспахић.

Осам епизода серије "Нобеловац" приповеда о животу нашег јединог добитника Нобелове награде за књижевност, књижевног великана Ива Андрића. 

Сценарио и режију потписује глумац Тихомир Станић, који се годинама припремао за овај пројекат, а за улогу највеће Андрићеве љубави, Милице Бабић, изабрао је позоришну и филмску глумицу Селму Алиспахић.

Како је пао избор на ову глумицу за ролу Андрићеве велике љубави?

Када је Тихомир Станић почео да окупља глумачку поставу коју је замислио на пројекту "Нобеловац", један од најважнијих позива упутио је Селми Алиспахић, замоливши је за сусрет у Сарајеву.

- Нисам знала о чему се тачно ради, али претпостављала сам да је реч о послу, јер смо се једва познавали. Први пут смо се срели пре готово 20 година у Сарајеву, а након тога још једном на неком театарском фестивалу. Била сам пријатно изненађена кад сам сазнала о чему се ради, истакла је својевремено босанскохерцеговачка глумица.

Станић јој је кроз разговор рекао како већ дуго размишља коме додели улогу Милице Бабић, додавши како је, према његовом мишљењу, Селма једини избор када је о овом лику реч.

- Била сам почашћена чињеницом да је изузетно упућен у мој рад, врло лако смо се разумели. Исти дан ми је послао комплетан сценарио за осам епизода, одмах сам га почела читати. Нисам могла одолети да не прочитам све од почетка до краја. Због улоге, али и чињенице да ми је држао пажњу. Одлично је написан, садржи мноштво непознатих детаља из Андрићевог живота. Зналачки, добронамерно и узбудљиво, испричала је Селма за Ал Јазееру.

Ко је била Милица Бабић у животу Ива Андрића?

Милица Бабић рођена је 1909. године у Босанском Шамцу, а у Београд је стигла 1931. године. У то време радила је као "сликар костима", тј. костимограф Народног позоришта. Важила је за веома успешну и угледну жену у овој сфери.

Након тога постављена је за предавача на предмету Историја костима и перике, у тек основаној Глумачкој школи Народног позоришта. Управо се у том периоду удала за Ненада Јовановића, али није желела само да прати свог супруга.

Било је познато да су Јовановићева супруга и Иво Андрић били блиски пријатељи од 1939. године све до смрти њеног супруга, угледног дипломате, 1957. године. Сачувана су и даље писма која је писац слао брачном пару - започињао их је речима "Драги пријатељи", а завршавао потписом "Мандарин", јер су га Ненад и Милица годинама тако звали. Има ту и оних упућених само Милици, потписаних речима "Твој Мандарин, који те нежно грли".

Када је Ненад Јовановић преминуо, они су признали свима своја осећања - Иво више није могао или желео да крије своју љубав од света. Већ наредне године, Милица и он су се венчали и свима је било јасно: Милица Бабић била је "Јелена, жена које нема".

(Глоссy)