"ШТА ВИДЕСТЕ ГОСПОЂО У МУСЛИМАНУ?" Ко је била Мешина жена?

Књижевност Меше Селимовића обележена је психолошком и моралном карактеризацијом његових јунака, описом људских слабости и врлина, сукоба добра и зла, истине и лажи.

Иако везан за одређено историјско време, целокупан опус Меше Селимовића остаје ванвременски, универзалан.

Рођен је у Тузли, 26. априла давне 1910. године, ту је завршио основну школу и гимназију. За себе је рекао: “Ја сам из муслиманске породице, из Босне, али по националној припадности сам Србин.”

BloombergAdria.com

Философски факултет у Београду, студијска група српско-хрватски језик и књижевност, завршио је у року као један од бољих студената, рат га затиче у Тузли.

Ни овог писца није заобишла рука власти, био је ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, био је политички веома ангажован као члан Комунистичке партије Југославије. Али оно по чему је Меша Селимовић највише остао урезан у сећању људи свог времена је врстан професорски рад. Неки критичари су чак за њега говорили да је нарочито писмен, али без талента.

Млађе колеге Мешу Селимовића доживљавали су као узора и са дивљењем у очима посматрали све што је он радио.

- Ниједан професор кога сам знао није ни тако говорио, ни тако изгледао, ни тако иступао и суверено владао старим и најновијим књижевним изумима, знањима и увидима. Лакоћа којом се формулисао и одржавао на паучини језика, афористика и логика које је демонстрирао, сведочили су о једном богомданом дару, без других уверења осим вере у уметност - речи су Матије Бећковића о свом старијем колеги Меши Селимовићу.

Жена која је Меши приуштила да има најтоплију постељу, попеглане кошуље, пољубац пред одлазак на пут, која је умела да јасно каже да поштује вољу свог супруга и да са њим иде ако треба и на крај планете по њихов комад среће, звала се Дарослава-Дарка Божић.

BloombergAdria.com

Даркин Меша свакодневно је упловљавао у муљ људским смицалицама, злобних језика који су умели једино да руже како би скренули пажњу са свог мањка дара да било шта корисно учине. Нарочито се налазио на мети политичких хајки и последњи језичак на ваги била је његова болест и игнорисање средине у којој је живео. Били су потпуно апатични ка стању човека који их је толико задужио својим како књижевним, тако и друштвеним ангажманом.

Након тога, са породицом из Сарајева Меша Селимовић сели се за Београд где је имао пријатеље који би му се нашли ако затреба. У једном писму свом пријатељу пред одлазак написао је:

- Босна је тешка, теретна земља и овђе није лако живјети, ако је човјек само за сантиметар виши од просјека. Мени је случај дао тај сантиметар, и осудио ме на испаштање.

Дарка и Меша решили су да спакују свој живот у пар кофера, понесу своје крпице са собом и заувек напусте Босну. Шетајући Башчаршијом Меша је једном писцу рекао: "Ја данас одлазим и више се никада нећу вратити." Тако је и било.

Са својом Дарком из Сарајева кренуо је пут Београда где су га чекали поуздани пријатељи и нови живот без прекора, злобе, сујетних хитаца, политичких мишоловки.

Спокој је пронашао у Београду, дружио се са Добрицом Ћосићем, Антонијем Исаковићем, играо је свој драги преферанс, увече писао док је његова Дарка седела крај њега и хеклала или читала. Када би Меша завршио које поглавље, Дарка се претварала у уво и слушала помно сваку реч.

Меша Селимовић говорио је како кроз своја дела, тако и кроз своје поступање о човековој промашености, нарочито наглашавајући ону најболнију.

"Ко промаши љубав, промашио је живот" постулат маестралног живљења које има свој смисао и ушће среће у које се улива је љубав.

Прича се, да када је Меша преминуо, једна жена која је читала Мешине књиге, дошла је и упитала: "Шта видесте госпођо, ви као ћерка ђенерала, у муслиману Меши?". Она је потом одговорила: "Човјека који је ценио човјека, какав год је."

Њихова љубав била је јача од било чега. Његовом колеги Бећковићу је у ноћи када је умро, такође рекла: "Да сам знала да сву ноћ неће доћи, ја бих лежала и спавала уз њега!"

Да је могла с њим и у смрт да пође учинила би то, али остала је да поштује његову вољу до краја да не дозволи да се последња воља њеног Меше не оскрнави све док и сама не заспи као и он.

(Стилл)