Како је настао култни филм "Ми деца са станице Зоо"

- Снимање на станици између Западног и Источног Берлина било је забрањено. Зато је сниматељ седео у инвалидским колицима, са камером у кутији у крилу и ја сам га гурао наоколо пратећи Натју. Све смо могли да урадимо само једном, па су и неки кадрови у филму мутни - прича Ули Едел, присећајући се рада на култном филму "Ми деца са станице Зоо", премијерно приказаног пре 40 година.

Аутобиографска књига Кристијане Ф. "Ми деца са станице Зоо" (1978) о запостављаним тинејџерима који се окрећу хероину, деценијама се преноси из генерације у генерацију читалаца.

BloombergAdria.com

Слично је било и са филмом, који је три године касније редитељ Ули Едел снимио по њој филм са девојчицом Натјом Брукхолст у главној улози, а то што је се у филму појављује Дејвид Боуви и што је написао и музику за њега само је допринело култном статусу овог остварења. Сада, док нова генерација публике гледа римејк као серију, главна глумица из филма и редитељ испричали су за "Гардијан" како је текло снимање. Испоставило се не баш једноставно. Деци из филма то је био први пут пред камерама, екипа је била у стисци са буџетом, а део је требало да буде снимљен на железничкој станици на граници тадашње две Немачке.

- Чуо сам за наркоманску сцену у Берлину, али нисам могао да поверујем када сам је коначно видео: и до 100 клинаца висило је на станици Куфирстендам викендом, док су их одрасли који су користили метро игнорисали. Недалеко од озлоглашене дискотеке "Саунд", малолетне девојчице које су хтеле да узму мало новца пре него што се врате у дискотеку нудиле су с*кс на брзака мушкарцима који су кружили туда у аутомобилима и камионима - прича Ули Едел о снимању другог дугометражног играног филма.

Тинејџере у филму требало је да им играју деца, па се екипа запутила у школу да потражи нове глумце.

BloombergAdria.com

- Редитељ Ули Еден и његова екипа дошли су код мене у школу. Седела сам тамо и јела јабуку. Улијев асистент дошао је и рекао ми: "Тражимо девојчице за филм. Да ли би хтела да пробаш?" Рекла сам: "У реду, пошто сте ме већ питали, доћи ћу". Нашминкали су ме и обукли као зависницу. Било је још седам девојчица и стајале смо у реду. Камера је ишла од једне до друге. Бернд Ајхингер, продуцент, рекао ми је годинама касније да су, када су дошли до мене, сви који су пратили то на екрану у просторији уздахнули. Изгледала сам премладо, била сам јако стидљива, а глас ми је био тих, али, рекли су, било је нечега у мојој појави - прича Натја Брункхорст, која је играла Кристијану у филму.

Свет "деце са станице Зоо" био је другачији од њеног.

- Током снимања су ми стављали капи у очи да бих имала тај дрогирани поглед. Ули би рекао: "Капци су ти напола спуштени и осећаш се као да ти је мало мука". Или: "Сад, грчи се и изгледај као да ти је стварно лоше". Рекла бих му у реду и онда то просто урадила. Нисам уопште размишљала о томе. Било је то тако: поверујеш и урадиш, то би глума и требало да буде - објашњава она.

Снимање у реалним амбијентима знало је да буде и опасно.

- Снимали смо на улици. Кристијана, мој лик, стајала је сама и чекала да је неко покупи. Био је то снимак из даљине, тако да је екипа била далеко. Аутомобил се довезао до мене и само што нисам ушла када сам крајичком ока спазила некога из екипе како трчи ка мени и виче: "Не! Не! Не!" И онда сам схватила: био је то неки тип, а не глумац, који је покушао да ме покупи. Замало сам ушла у кола некоме ко је хтео да спава са девојчицом од 13 година - сећа се Натја Брункхорст.

Али то није једини проблем који је имала. Годинама након тога њен лик везивали су за лик Кристијане Ф.

- Када је снимање завршено, мајка моје другарице рекла ми је да никада не би дозволила ћерки да се појави у том филму. Нисам разумела зашто. Одрастала сам са оцем и он је знао да сам јако тврдоглава. Ако сам хтела да снимам филм, нашла бих начина. Зато ми је он рекао: "Уради то ако то стварно желиш". Никада нисмо мислили да ће то оставити тако велике последице. Када је филм снимљен, нисам знала шта се дешава. Где год да бих отишла, видела бих своје лице на плакатима. Осећала сам се баш изложено. Касније сам отишла у Лондон у школу, а онда сам се преселила у Париз. Четрдесет година је прошло, а ја и даље срећем људе који кажу: "О, ти си била она девојчица? Дивно је што се више не дрогираш" - прича филмска Кристијана.

Али било је ситуација када ни они нису могли слободно да снимају.

- Станица Курфирстендам била је у Западном Берлину, али је њом патролирала полиција из Источне Немачке због пребегавања са истока на запад и није нам било дозвољено да тамо снимамо. Зато је наш камерман сео у инвалидска колица и сакрио је камеру у кутију у крилу, са објективом који вири из ње. Ја сам гурао колица, пратећи Натју док се шетка по станици. Могли смо да све урадимо само једном. И у филму су неки кадрови и даље мутни - описује он.

BloombergAdria.com

После филма "Ми деца са станице Зоо" Едел је постао светски познат редитељ. Крајем те деценије режирао је "Последње скретање за Бруклин" са Џенифер Џејсон Ли, почетком деведесетих поверене су му поједине епизоде Линчове серије "Твин Пикс", па еротски трилер "Тело као доказ" (1992) са Мадоном и Вилијемом Дефоом, био је номинован за Оскара са "Комплексом Бадер Мајнхоф" (2009)...

Кристијана Фелшеринов, чије су траке и рукописе двојица новинара "Штерна“ уредила у књигу, рекла је да филм верно осликава њен живот тада, али да јој се "није много допао". Након књиге и филма, бавила се музиком, а једно време живела је са породицом власника издавачке куће у Цириху, где се упознала, између осталих, и са писцем Фридрихом Диренматом, ауторком трилера и кримића Патришом Хајсмит и немачким писцем и сценаристом Патриком Зискиндом.

Снимила је раних осамдесетих и албум са тадашњим момком Александером Хакеом из бенда Еинстуерзенде Неубаутен и заједно са њим играла у филму "Декодер" (1984) по текстовима Вилијема Бароуза који се такође појављује у камео улози.

Објавила је 2013. године и књигу "Мој други живот" у ком, како је рекла, жели да опише како јој живот заиста изгледа. Тада је, у интервјуима, говорила да користи метадон и повремено канабис, али да јој је главни проблем алкохол. На питање зашто се није ратосиљала дрога, рекла је да то једноставно није желела.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".