У ДОМУ ЗАБЛАЋАНСКОГ '94: Таштин мали стан и трудна супруга

Далеке 1994. године, екипа "ТВ Новости" била је у посети глумчевој породици, а у тексту који је том приликом настао, могу се наћи бројни занимљиви подаци из његове каријере и приватног живота. Да је била реч о смутном времену, сведочи сам почетак, у којем се наводи да је Заблаћански са колегама напустио фестивал у Единбургу због политичких провокација из Сарајева. У наставку текста који преносимо у целости, између осталог, можете открити и како се зближио са супругом, балерином Неном Весковић, са којом је у то време чекао друго дете:

Последња вест гласи: "Београдска позоришна група Јулија демонстративно је, пред сам крај, напустила Уметнички фестивал у Единбургу. Њени чланови су на овогодишњем Фестивалу играли Стриндбергову "Госпођицу Јулију" и имали су три заказана наступа. После два извођења, они су напустили Единбург и отишли у Лондон.

Демонстративно су напустили фестивал због - како су у писму које је потписао Стево Жигон објаснили - провокација гостију из Сарајева који су боравак у Единбургу користили не за уметност него за политичке лажи и антисрпску пропаганду. Уз захвалност домаћинима што су им омогућили учешће на фестивалу, београдски уметници су поручили да је у таквој ситуацији мржње једино што су у циљу очувања личног и уметничког достојанства могли учинити, било напуштање Фестивала". Представа је, иначе, добила добре критике и глумци Ивана Жигон, Миленко Заблаћански и Елизабета Ђоревска, па и редитељ Стево Жигон, могу бити задовољни. Истина, писмо и напуштање Фестивала скренули су још мало пажње на представу и наше уметнике, али, како то обично и бива - свет се није променио. Што се глумца Миленка Заблаћанског тиче, он, јављајући се кући супрузи Нени и сину Ивану, није се много бавио "инцидентом": највише га је интересовала његова породица у "малом" издању, а у ишчекивњу - трећег. Уосталом, он је и навикао да у његовом животу и најбоље испланиране ствари не буду баш онакве како их је замислио.

BloombergAdria.com

И ствар са потркровљем била је добро планирана: стан ће бити готов до јесени, беба ће се родити у октобру. Од жељеног поткровља остао је само - плаћени пројекат, више ником потребан. Почела је нова трка за други простор, нове папире и други пројекат. Ако буде среће, формалности ће бити окончане до октобра. Како долази зима, "мансарда мали стан" почеће да се подиже с пролећа.

Што се бебе тиче, она је на путу баш као што је зацртала. Стан није њена брига. Петогодишњи Иван, који је намеран да у животу буде кувар, уз гласно изражене жеље и топло надање (а без претходних ултразвучних доказа) требало би да добије - сестру. Али, како у последње време ствари стоје, рађају се нека силна мушка деца и родитељи су постали сумњичави: можда ће и по овом питању да оману!

BloombergAdria.com

И тако: бар за следећих годину дана, Снежана Весковић, балерина, и Миленко Заблаћански, глумац, обоје у ангажману у Позоришту Т, то јест у Позоришту на Теразијама сада код "Вука" становаће и даље са Снежаниним родитељима. Не треба крити, размишљали су о изнајмљивању стана, али кад су се прерачунали, више нису ни размишљали. Сада је њихов "топли дом" у једном од нехуманих и запуштених земунских солитера, у крају који је изузетно узбудљив: често се пуца а не промашује! Не може се подичити величином. Породици Заблаћански припада "све", а заправо - једна соба. Миленко хвали и диже у небеса ташту и таста: каже да су сјајни. Како и не би, кога је молити, није срдити.

Миленко Заблаћански је, сасвим случајно, рођен у Богатићу: мама је отишла у госте и тамо ју је затекао срећни догађај. Њему више годи да каже да је из Глушца, у том селу отац му је држао берберску радњу. После се породица, због школовања деце, преселила у Шабац. У том граду је - каже глумац - "дуго и неславно учио гимназију". Факултет драмских уметности завршио је  1981. године, "уз пуну подршку професора Огњенке Милићевић". Те исте године представио се и на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, са дипломским радом "Гимпел луда". Да се не лажемо, што би рекао покојни Г. Павле Богатинчевић, није освојио колајну. На самом почетку, ипак, било је јасно: све су шансе на његовој страни, али за сваку ствар, за сваку улогу мораће да се бори и избори.

BloombergAdria.com

Снежана (звана Нена) Весковић завршила је балетску школу "Лујо Давичо", у класи професора Анђелке Јаблан. Случај је тако хтео да пре седамнаест година национални театар, то јест, Народно позориште, те сезоне не подмладе свој балетски ансамбл. Није било аудиције, и младе балерине су остале - нигде. Било је и среће: Позориште на Теразијама је приредио аудицију: уместо да се комисији представе као бели, црни и остали лабудови, девојке су заиграле кан-кан. Биле су одличне. Позориште на Теразијама добило је нову, талентовану "балетску поставу". (Од тог доба, рекло би се, почео је и озбиљнији рад са балетским ансамблом у том театру). После две године национални театар је био спреман да прими младе балерине да волонтирају. "После две године, ја сам у мом позоришту била - солисткиња - прича Нена. - Већ сам у мјузиклу "Мој дечко" у режији Соје Јовановић, имала свој арентински танго. Играла сам у "Веселој удовици", а Лидија Пилипенко се припремала да кореографски постави "Причу о коњу". У нашем позоришту радио је Перва, радио је Петар Слај..." Рад са Петром Слајом јој се изузетно допао: убрзо је постала члан његове балетске групе, а у своју играчку биографију уписала је "Фолк параду".

BloombergAdria.com

Случај је хтео да војник Миленко Заблаћански, који је телевизију страсно гледао у тренуцима одмора и кад је било дозвољено, примети играчицу из "Параде". Случај је и наместио да му она буде "учитељица играња" док се припремао за мјузикл "Мој дечко". Случај је, вероватно, и хтео да њихов први заједнички пројекат буде "Последња нит". Они сами најбоље знају шта је све случај режирао у њиховим животима...

У овом часу, Снежана, на неки начин, ужива плодове рада и  - чека бебу. Иза ње су успешни наступу у мјузиклу "Неки то воле вруће" и "Кабаре", али и двадесет и пет година, бенефицираног, радног стажа. Што се Миленка тиче, код њега ништа није бенефицирано. Позоришну сезону је завршио уз похвале критике у Нушићевом "Др" у режији Радослава Дорића, био је Милорад. Каже да се за ту представу "све поклопило": време јој у потпуности иде на руку. Лето му је прошло са Белоковом и његовом "Мушицом" која завршава другу сезону са одиграних шездесетак представа. Играна је на сваком згодном месту, гостовала где год су је позвали. "Госпођица Јулија" има своју причу: припремана је за Вечерњу сцену Радовић, била на многим гостовањима, увршћена у репертоар Народног позоришта, отиснула се и на пут у Единбург... "Нисам од оних који све знају о позоришту - каже. - Оног тренутка кад се угасе светла у сали, а упале рефлектори и баце на нас неке нове зраке, пред оком затрепери - тајна. Као дете уроните у њу, тумарајући њеним катакомбама и лавиринтима. Смех или јецај из сале који пропрати то тумарање, помажу на путу. Иза остају зној, страх, стрепње... У том сну се појави неки човек и пита: Шта радиш? Зашто се мучиш? Одговор је: То је моја љубав."

BloombergAdria.com

Тако прича Миленко Заблаћански држећи у руци приповетке Лазе К. Лазаревића и припомињући даће његов следећи самостални пројекат бити - "Швабица".

А шта је са Џорџином? Она је, наравно, проклетство телевизије. За тринаест година, Миленко Заблаћански је одиграо многе вредне улоге у театру, радио самосталне пројекте, радио и на телевизији и - мукотрпно се пробијао. Онда је у серији "Срећни људи" добио "појаву" уврнутог дизајнера и изговорио "Џорџина, ти си џаво!" Сви су то запамтили.

BloombergAdria.com

Посета брачном пару Весковић - Заблаћански овог лета, била је кратка. Иван, будући кувар, пристао је да се слика, али није имао много времена на располагању. Напољу пред солитером чекало га је друштво, а то се не да пропустити. Момак је сасвим самосталан, а последице су понекад модрица и огреботина после сукоба мишљења и ставова.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 14. септембра 1994. године.*