Пет грешака које успоравају развој интелигенције код детета

Познати стручњак за рано подстицање дечје интелигенције објашњава које честе грешке родитељи праве, а које могу негативно утицати на природни развој интелигенције код деце.

- Интелигенција није наследна; наслеђује се само потенцијал који треба активирати. У том смислу, рана стимулација у првим годинама живота детета је кључна, а највећи утицај имају управо родитељи - истиче др Ранко Рајовић, аутор НТЦ система учења, који се примењује у вртићима и школама у 14 европских земаља.

Рајовић, специјалиста интерне медицине из Србије, има дугогодишње искуство у истраживањима неурофизиологије и неуроендокринологије. Члан је међународног одбора Менса за даровиту децу и сарадник УНИЦЕФ-а, а постао је све популарнији стручњак за рани развој интелигенције.

На једном од својих предавања, објаснио је које грешке родитељи често праве:

Ружичаста соба

Бебе у првих месец дана виде мутно и примећују само јаке контрасте. Уместо монотоних, ружичастих или плавих ентеријера, у дечјој соби би требало користити тамне завесе или тапете које ће стварати контраст.

Спречавање игре на поду

Док дете пузи, ослања се на под, а тај притисак активира делове мозга важне за каснију интелигенцију. Многи родитељи брзо подижу децу с пода да их не испрљају, али тиме пропуштају важну прилику за стимулацију мозга.

Забрана скакања по кревету

Неурони који не раде умиру, а скакање подстиче њихову активност. Сваки скок помера тежиште тела, што захтева ангажовање мишића за одржавање равнотеже. Др Рајовић саветује да уместо забрана, обезбедите сигурност, а ако желите да подстакнете развој интелигенције, размислите о томе да родите још једно дете – док једно може скакати пет минута, двоје ће скакати пет сати.

Вожња у колицима уместо ходања

Ходање је кључно за развој мозга. Многи родитељи децу возе у колицима до четврте или пете године, што може довести до равних стопала код око 70% деце. Деца би требала што више да ходају, а идеално је да ходају боса када су услови повољни.

Предуго блендирање хране

Деца почињу да жваћу од шестог месеца, а до 18 месеци би требало да пређу на чврсту храну. Важно је да жваћу, уместо да им се храна миксује или уситњава, јер жвакање шаље импулсе у кортекс, чисти зубе и активира језик, што помаже развоју говора и имунитета.

Иако су можда направљене грешке у раној фази, Рајовић наглашава да родитељи и даље могу подстакнути развој интелигенције код предшколаца и школараца кроз различите вежбе и игре.

БОНУС ВИДЕО: